U današnjem članku vam pišem na temu pomeranja sata i posledica koje ova praksa ima na svakodnevni život. Iako se na prvi pogled čini kao sitnica, promene vremena donose i prednosti i izazove, a svake godine iznova otvaraju pitanje da li je ovakav sistem i dalje potreban.
- Ove godine zimsko računanje vremena počinje u noći između 25. i 26. oktobra. U tri sata ujutru časovnici se vraćaju jedan sat unazad, pa se vreme ponovo pokazuje kao dva sata. To znači da svi dobijamo sat spavanja više, ali i da se dani od tog trenutka skraćuju, pa mrak pada ranije. Zanimljivo je da je ovo pomeranje najranije u odnosu na prethodne godine, a isti datum – 26. oktobar – poslednji put je zabeležen pre tačno 11 godina.
Ideja pomeranja sata potekla je iz jednostavne računice – produženi dnevni sati trebalo je da omoguće manju potrošnju električne energije. To je u vremenu pre stotinu godina imalo smisla, jer je osvetljenje trošilo veliki deo kućnog budžeta. Međutim, u savremenom društvu gde se tehnologija i način života menjaju, ta računica više ne donosi značajnu uštedu. Uprkos tome, praksa nije ukinuta i nastavlja da važi u većem delu Evrope, pa samim tim i kod nas.
Evropska komisija je 2018. godine pokrenula inicijativu da se ova praksa ukine. U planu je bilo da se svaka država članica odluči da li će trajno ostati na letnjem ili na zimskom računanju vremena. Međutim, do dogovora nikada nije došlo. Sve dok se EU ne usaglasi, i Srbija nastavlja sa dosadašnjim rešenjem. Prema pisanju RTS-a, upravo nedostatak jedinstvene odluke jedan je od glavnih razloga zašto kazaljke i dalje okrećemo dva puta godišnje.
- Osim što više ne donosi ekonomsku korist, pomeranje sata pokazuje i svoju drugu, negativnu stranu. Naučna istraživanja ukazuju na manjak sna, smanjenu koncentraciju, povećan rizik od saobraćajnih nesreća, pa čak i srčane tegobe u danima nakon promene vremena. Naizgled mala promena u ritmu spavanja može izazvati niz problema, naročito kod ljudi koji već imaju narušeno zdravlje. Upravo zato mnogi stručnjaci smatraju da je vreme da se ova praksa preispita.
Savet lekara je da se na promenu vremena pripremimo postepeno. Nekoliko dana ranije korisno je pomerati odlazak na spavanje i buđenje za 15 do 30 minuta, kako bi se organizam polako navikao. Važno je izbegavati kofein i obilne obroke pre spavanja, provoditi više vremena na dnevnom svetlu i održavati stabilan ritam odlaska na počinak. Kako prenosi Blic, stručnjaci savetuju i dodatne šetnje ujutru, jer prirodna svetlost pomaže telu da se lakše prilagodi novom ritmu.
Iako se svake godine govori o tome da će pomeranje sata biti ukinuto, izgleda da ćemo još neko vreme ostati u ovom režimu. Dok se ne donese konačna odluka, ostaje nam da svake jeseni vraćamo kazaljke unazad i svake proleći pomeramo unapred. To je mali ritual koji, iako mnogima deluje besmisleno, i dalje utiče na ceo naš dnevni ritam.
- Ostaje pitanje – da li će jednoga dana Evropa doneti zajedničku odluku i stati na kraj ovom dvostrukom računanju vremena? Prema pisanju Politike, rasprava je još otvorena, ali kako sada stvari stoje, pomeranje kazaljki neće biti ukinuto barem u narednim godinama. Do tada, biće nam preostalo da svake jeseni i proleća, zajedno sa svojim satovima, prilagođavamo i sopstvene navike.
Na kraju, jasno je da ova tema nije samo tehničko pitanje podešavanja kazaljki, već i pitanje zdravlja, produktivnosti i kvaliteta života. Iako se radi o jednom satu, posledice mogu biti značajne. Zato ostaje na nama da pronađemo načine kako da ove promene dočekamo što spremniji i kako da u svom svakodnevnom ritmu pronađemo balans, bez obzira na kazaljke.
