Darko je oduvek bio zaljubljen u svog malog Marka. Dečak mu je bio svet, svet koji je verno odražavao sve što je Darko voleo o sebi.
- Njegove oči, njegov osmeh, čak i tvrdoglavi pogled – svi su komentarisali kako Marko izgleda kao Darkova kopija. Ali Darko je znao da je iza svega toga bila drugačija istina, istina koja ga je mučila već šest godina. Svaki put kad bi pogledao Marka, u njegovim očima video je oči svog pokojnog brata, Petra.
Tajna koja je dugo ležala na njegovim ramenima bila je ogromna. Započela je pre šest godina, samo mesec dana pre nego što je Petar, slomljen od krivice, oduzeo sebi život. Ana i Darko su tada prošli kroz kriznu fazu, Darko je previše radio, a Ana se okrenula njegovom bratu, Petru, u trenutku slabosti. Bio je to samo trenutak, ali trenutak koji je sve promenio. Petar je bio slomljen zbog toga što je izdao svog brata, pa mu je sve priznao pre nego što je otišao. Dva dana kasnije, Petar je bio mrtav. A Ana je, mesec dana kasnije, saznala da je trudna. Nikada nije rekla Darku za prevaru, a on je odlučio da ćuti. Iako je znao da dete nije njegovo, bio je spreman da ga odgaja kao svoj sin.
- Tajna je bila teška, ali su godine prolazile, a Marko je postajao sve više njegov sin. Ljubav prema dečaku bila je stvarna, istinska, sveprožimajuća. Bilo je trenutaka kada je Darko gotovo zaboravio da Marko nije njegov biološki sin. Ali sve se promenilo kad se dečak razboleo.
Počelo je sa modricama, zatim su došli umor i bleda koža. Lekari su ih mesecima vodili kroz različite pretrage, dok na kraju nisu postavili dijagnozu – akutna leukemija. Svuda oko njih je nestajala nada, ali Darko je nastavio da obećava Ani da će sve biti u redu. Dok je ona plakala u bolničkom hodniku, on joj je govorio: “Biće dobro. Jak je on.” Ipak, hemoterapija nije pomogla. Markovo stanje se pogoršavalo i doktor je rekao da im treba transplantacija koštane srži. Počelo je testiranje.
Ana je bila prva koja je bila testirana, ali nije bila podudarna. Darko je, siguran da će biti odgovarajući donator, otišao na testiranje sledećeg dana. Rezultati su stigli, a doktor ga je pozvao da mu saopšti neverovatne vesti. Darko je sedeo u njegovoj kancelariji zbunjen, kada je lekar saopštio: “Gospodine Darko, vi niste otac Marka, a ni gospođa Ana nije njegova majka.” Ove reči su ga šokirale. Prošao je kroz čitav proces pokušavajući da shvati šta mu lekar pokušava reći. U tom trenutku, Darko je samo mogao da pita: “Ali kako? Ona ga je rodila.”
- Doktor je objasnio da su testovi bili jasni: “Genetski, Marko nije ni sa vama, ni sa vašom suprugom u bilo kakvom srodstvu.” U trenutku, Darko je znao da se nešto ozbiljno dešava, ali nije znao šta. Otišao je do sobe gde je Ana sedela pored Marka. Priznao joj je da su rezultati otkrili istinu, da ni on ni ona nisu biološki roditelji dečaka. Ana nije poricala. Ispovedila mu je istinu. “Nisam bila trudna”, rekla je. “Zamolila sam da ga dovedu, jer ličio je na Petra. Htela sam da se oslonim na njega, da se setiš Petra.”
Marko nije bio njihov sin, ni biološki ni na drugi način, ali ga je Ana uzela, želeći da popravi ono što je uništila. Na kraju, svi su živeli u laži, štiteći istu tajnu. Ironija života bila je nevjerojatna – dok su Ana i Darko živeli sa svojom laži, nisu ni shvatili da se istina nije samo skrivala u prošloj obmani, već da je Marko bio, na neki način, spašen zbog te laži. Ana je bila spremna da ga uzme iz bolnice, jer je Petar bio jedini koji je mogao da popuni prazninu koju su oboje osećali.
I dok su analizirali sve što su prošli, stigla je još jedna iznenađujuća vest. Doktor je donio neverovatnu vest: pronašao je donora iz međunarodnog registra. Transplantacija je uspešno obavljena. Marko je bio spašen.
- Nakon mesec dana, Darko i Ana su stajali pored prozora, gledajući Marka kako se smeši. Bio je bled, ali živ. Njihov sin, bez obzira na to čija je krv tekla u njegovim venama, bio je ponovo tu sa njima. Oproštaj je bio jedini izlaz iz prošlosti, i jedino što su mogli da urade je da krenu dalje, kao porodica.
“Idemo kući, porodico,” rekao je Darko, dok je uzeo Aninu ruku i povukao je ka njima.
