Mnoge od nas su odrasle uz uverenje da ćemo decu imati kao garanciju za siguran i ispunjen stariji život, kao neku vrstu „osiguranja“ protiv samoće. No, realnost današnjeg sveta je drugačija.
- Djeca se sele, formiraju vlastite porodice, bore se s poslom, obavezama, stresom i vlastitim problemima. Ako se previše oslonimo na njih, možemo se vrlo lako naći sami, u stanu punom uspomena i praznog zvona na telefonu.
Ovaj tekst nije protiv djece. On je protiv iluzije da će djeca biti naša jedina sigurna luka u starosti. Ako želimo da ne ostanemo sami u starosti, moramo naučiti tri pravila koja će možda zvučati nemilosrdno, ali su ključna za našu budućnost.
Zašto je mit “djeca će se brinuti za mene” danas opasan
Nekada su tri generacije živele zajedno, ali u današnjem svetu, porodice su često raštrkane širom zemlje ili čak sveta. Sa brzim tempom života, migracijama i modernim pritiscima, fizičko i emocionalno razdvajanje postaje sve češće. Kada verujemo da imamo djecu koja će se brinuti za nas, često nesvesno prestajemo ulagati u prijatelje, hobije i druge veze. To nas može dovesti do toga da postanemo previše zavisni od naših potomaka, što može stvoriti pritisak, a istovremeno nas udaljiti od njih.
Pravilo 1: Djeca ti ništa ne duguju – što pre to prihvatiš, starost će ti biti lakša
Možda je ovo najteže za prihvatiti, ali najvažnije: tvoja deca nisu tu da budu tvoja „penzija“, tvoj njegovatelj ili izvor emocionalne sigurnosti. Možeš ih voleti, ali to ne znači da će biti stalno tu za tebe. Ako očekuješ da će ti biti tu za svaki praznik, da će se javljati svaki dan, ili da će ti zameniti društvene potrebe, možeš se naći u velikom razočaranju.
Kako to da izbegneš?
-
Promeni unutrašnji jezik: Umesto “moraju”, reci “bilo bi lepo”.
-
Razdvoji ljubav od obaveze: Deca te mogu voleti, ali to ne znači da moraju biti stalno tu.
-
Izbegavaj emocionalne ucene: “Vidite kad mene ne bude” ili “Ja ću sama” – to nije način da izgradimo zdrav odnos.
Kada otpustiš ideju da ti „pripadaju“, otvorićeš prostor da se oni približe dobrovoljno, a to je jedina vrsta bliskosti koja traje.
Pravilo 2: Tvoj život ne završava kad djeca odu – ako ga ne izgradiš, niko drugi neće
Često roditelji prave grešku tako što se potpuno posvete roditeljstvu, a sve ostalo dolazi u drugi plan: prijatelji, hobiji, brak, vlastite želje. A kada djeca odu, ta praznina postaje ogroman problem. Počet ćeš da se osećaš napušteno, kao da su te „ostavili“, i to postaje ozbiljan emocionalni izazov.
Ali istina je da ti moraš sebi izgraditi život i van toga. Ako to ne učiniš, tražićeš od dece da popune tu prazninu.
Kako izgraditi svoj život?
-
Neguj prijateljstva koja te podržavaju.
-
Uvedi rutinu koja uključuje šetnje, hobi, volontiranje.
-
Pronađi svoje male ciljeve – putovanja, učenje, novi projekti.
-
Čuvaj zdravlje i energiju.
Pravilo 3: Ne čeka se ljubav – ona se gradi na vreme
Usamljenost u starosti se retko događa iznenada. To je proces koji se gradi godinama, kada se prestaneš družiti, izlaziti ili graditi nove odnose. Ako želiš da imaš ljude u svom životu, moraš već danas početi da gradiš mrežu odnosa.
Kako to da uradiš?
-
Javi se starom prijatelju barem jednom nedeljno.
-
Stvori rutinu: kava, šetnje, pijaca – odnosi se grade iz malih koraka.
-
Pridruži se grupama: hobi, sportske aktivnosti, volonterske organizacije.
-
Neguj odnose sa komšijama, jer ponekad oni mogu biti najvažniji.
Zaključak: Oslobodi se iluzija
Kad prestaneš očekivati da će ti djeca „spasiti“ život, zapravo postaješ slobodniji. A interesantno, odnosi sa decom često se poboljšaju jer se oni ne osećaju pod pritiskom. Tvoj život je tvoj, i ako ga izgradiš sa ljubavlju, prijateljima i hobijima, ti si ta osoba koja sebi daje šansu da uživaš u starosti – ne čekajući da „jednog dana“ nešto postane bolje.
Tvoja deca nisu tvoj život, ali mogu biti divan deo njega. Tvoj život ne bi smeo da zavisi od njih. Počni da gradiš svoju sigurnost, jer istinska sigurnost dolazi iznutra, kroz odnose koje sam gradiš.
