Evo kolika je penzija sa 15, a kolika sa 40 godina radnog staža?

U današnjem članku vam pišemo na temu penzija u regionu i to na način koji je blizak svakodnevnom čovjeku.

Ovo je priča o brojkama, ali još više o osjećaju sigurnosti, brige i nade koje te brojke nose sa sobom. Penzije nisu samo ekonomsko pitanje – one su duboko emocionalna tema koja diriguje životima miliona ljudi. Pitanja o tome hoće li ljudi moći da žive dostojanstveno nakon godina napornog rada, koliko će imati za osnovne potrebe, i da li će penzija biti dovoljna da obezbijedi miran kraj života, često izazivaju zabrinutost i sumnju. Kroz ovaj članak, osvrnućemo se na situaciju u zemlje Balkana: Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Republiku Srpsku, da bismo osvetlili stvarnu realnost koja stoji iza tih brojki.

• Kada se pogleda stanje zaključno sa novembrom 2024. godine, jasno je da penzija u regionu nije samo ekonomsko, već i duboko emotivno pitanje. U Federaciji Bosne i Hercegovine, sistem penzija je takav da minimalna penzija za one sa 15 godina staža iznosi 573,53 KM. Iako ovo može delovati kao prihvatljiv iznos na prvi pogled, problem leži u tome što je isti iznos za sve koji imaju samo 15 godina radnog staža, bez obzira na to da li je osoba radila 15 godina ili 30 godina. To je podatak koji mnoge zbunjuje i izaziva osećaj nepravde. Ljudi se pitaju kako je moguće da decenije dodatnog rada ne donose veću sigurnost u starosti.

Za one koji imaju 40 godina radnog staža u Federaciji BiH, zagarantovana penzija iznosi 684,48 KM, što je zakonski propisan minimum. Na prvi pogled, ovo deluje kao nagrada za dugogodišnji rad, međutim, u praksi mnogi priznaju da je taj iznos jedva dovoljan za osnovne životne troškove. S druge strane, prosječna penzija sa 40 godina staža u Federaciji BiH iznosi oko 1.058 KM, što je približno 75% prosječne plate. Ipak, autor primjećuje da je ova prosječna penzija više izuzetak nego pravilo, jer su mnoge penzije niže od ovog iznosa, zbog loših uloga i netačnih obračuna.

• Kada se uporedi matematički obračun, zasnovan na bodovima i opštem bodu, iznos je 829,60 KM, što jasno pokazuje razliku između idealnog modela i stvarnog života. Ovu razliku penzioneri najčešće osećaju na vlastitoj koži. Jednostavno rečeno, teorijski model pokazuje jedan iznos, dok stvarna vrednost penzije najčešće ne zadovoljava ni osnovne životne potrebe.

U Republici Srpskoj, situacija je malo drugačija. Penzi­je su jasno razvrstane prema godinama staža. Oni sa do 15 godina rada primaju penziju koja iznosi 300,61 KM, dok se iznos penzije postepeno povećava sa godinama staža. Tako za 40 i više godina staža, iznos penzije je 601,35 KM. Ovaj sistem daje barem neki osećaj postepenog priznanja za svaku dodatnu godinu rada, iako su iznosi penzija i dalje skromni. Često se spominje primer radnika koji je 40 godina radio za konstantnu platu od 1.000 KM i danas prima oko 630 KM penzije. Ova slika stvarnosti mnogima nije draga, ali je ne mogu ignorisati.

• Prosječna penzija u Republici Srpskoj iznosi 888,57 KM, što je oko 62,6% od prosječne plate. Ovaj procenat najbolje pokazuje koliko se standard menja odlaskom u penziju. Postavlja se pitanje: da li penzija zaista pruža sigurnost koju ljudi očekuju nakon toliko godina rada, ili samo predstavlja borbu za preživljavanje?

Kada se pogleda Srbija, situacija postaje još složenija. U Srbiji, minimalni uslov od 15 godina staža donosi penziju koja se kreće od oko 10.715 dinara, pa do približno 30.000 dinara, u zavisnosti od visine zarade tokom radnog veka. Razlike među penzionerima su ogromne, jer je jasno da visina penzije zavisi direktno od plata koje su imali tokom života. Na primer, za one koji su radili punih 40 godina, penzija u Srbiji zavisi gotovo isključivo od plata koje su imali. Tako neko sa prosečnom platom od 50.000 dinara može očekivati oko 35.700 dinara penzije, dok plata od 90.000 dinara donosi približno 64.000 dinara. Autor primjećuje da brojevi na papiru mogu izgledati korektno, ali se njihova stvarna vrednost vidi tek kada se uporede sa troškovima života u Srbiji.

• Iako brojke mogu izgledati kao korektne na papiru, stvarni problem je u tome što, kad se uporede sa troškovima života, mnogi penzioneri i dalje žive u siromaštvu. Ovo nas navodi da se zapitamo: Da li su penzije uopšte dovoljno za siguran život nakon odlaska u penziju? Da li sve ove godine truda, rada i odricanja zaista donose dostojanstven kraj života?

Jedna stvar koja povezuje sve ove sisteme jeste osećaj da penzija retko donosi mir koji su ljudi očekivali. Većina penzionera u regionu i dalje pažljivo planira svaki mesec, pazeći na račune, lekove, hranu, pa i na nepredviđene troškove. Osećaj koji se provlači kroz sve ove teme nije samo briga, već i blaga gorčina zbog osećaja da dugogodišnji trud nije adekvatno nagrađen.

• Autor zaključuje da pregled penzija u regionu ne služi samo da bi se uporedile brojke, već da bi se otvorio razgovor o dostojanstvu starosti. Jer iza svake cifre stoji nečiji život, nečiji radni vek i nada da će godine odmora zaista biti – odmor. Penzi­je u regionu nisu samo ekonomsko pitanje. One su pitanje dostojanstva, poštovanja i nade za bolji život, uprkos svim poteškoćama sa kojima se suočavaju ljudi koji su proveli decenije radeći. Niko ne bi trebalo da živi u strahu da neće moći da preživi sa penzijom koju su ostvarili tokom svog radnog veka.