U današnjem članku vam donosimo šta treba uraditi sa jajetom od prošle godine. Znaš kako kod nas u kući svake godine na Veliki petak farbamo jaja i uvijek prvo obojimo jedno crveno, ono „glavno“ – što kažu, čuvarkuća. E pa, svake godine isto pitanje – šta s onom prošlogodišnjom čuvarkućom? Da l’ se baca, da l’ se drži, da l’ se zakopava?
- Niko ništa ne zna tačno, a svi kažu „pa tako je običaj“. E sad sam sjela da sve to saberem, da se jednom zna kako ide red, šta kaže vera, a šta ka trpeza i porodična okupljanja najvidljiviji dio ovog praznika, poseban značaj ima prvo crveno jaje koje se boji na Veliki petak – čuvarkuća.
To jaje se ne jede, ne poklanja i ne stavlja u korpu s ostalim jajima. Njegovo mesto je posebno – ono stoji na vidnom mestu u kući, najčešće pored ikone, na kredencu ili u kuhinji. Veruje se da ta čuvarkuća štiti dom od bolesti, nesreća i zlih sila tokom cijele godine. Zbog toga joj se pridaje posebno poštovanje.
- Ali šta raditi kad dođe nova godina i boji se nova čuvarkuća? Staro jaje više ne sme ostajati u kući, jer je tokom godine „upilo“ sve ono loše, sačuvalo ukućane, i sada treba da se dostojno isprati. Običaji za to su stari koliko i samo jaje, i prenose se s koljena na koljeno.
Jedan od najčešćih načina jeste da se stara čuvarkuća baci u reku. Voda u narodnoj tradiciji ima moć pročišćenja, odnosi zlu energiju, bolesti i sve ono što se nataložilo tokom godine. Kad baciš jaje u reku, to se ne radi tek tako – treba stati, pomoliti se u sebi, i zahvaliti za godinu koju je čuvalo.
- Drugi običaj, posebno prisutan u seoskim sredinama, jeste zakopavanje čuvarkuće ispod drveta. Veruje se da to drvo, ako primi jaje pod svoje korenje, postaje plodnije, snažnije i otpornije na vremenske nepogode, a i kuća dobija dodatnu zaštitu. Ovaj gest spaja simbole života, obnove i plodnosti, i na neki način zatvara jedan krug, pripremajući mjesto za novi početak.
U svemu tome ima mnogo dublje simbolike. Jer, jaje od davnina simbolizuje rađanje novog života. Čak i u predhrišćanskim kulturama, jaje je označavalo plodnost i stvaranje. U hrišćanskoj veri, to se dodatno prenosi na Hristovo vaskrsenje – ljuska jajeta predstavlja grob, a kad se razbije, iz njega izlazi život – kao simbol izlaska iz smrti u večni život.
- Zato se jaja za Vaskrs boje, a naročito prvo jaje u crveno. Crvena boja simbolizuje krv Hristovu, ali i vatru, snagu i zaštitu.
Postoje i brojne legende o poreklu običaja farbanja jaja. Jedna od njih govori o Mariji Magdaleni, koja je caru Tiberiju poklonila korpu belih jaja, govoreći o Hristovom vaskrsenju. Car nije poverovao i rekao da će poverovati kad jaja promene boju. Tada je Marija izgovorila: „Hristos Vaskrse!“ – i jaja su u trenutku postala crvena.
Druga legenda spominje rimske stražare koji su čuvali Hristov grob. Jedan od njih je, navodno, rekao da će poverovati u vaskrsenje tek kad pečena kokoška poleti i snese crveno jaje – i to se, po predanju, tada baš i desilo.
- Tu je i još jedna priča – da je ispod krsta na Golgoti bilo gnezdo grlice, i kad je Hristova krv kapnula na jaja, ona su postala crvena. Zato se i danas ta boja koristi za prvo vaskršnje jaje – u znak poštovanja i vjere.
Na kraju, nije ni toliko važno da li čuvarkuću baciš u reku, zakopaš pod drvo ili tiho skloniš s poštovanjem. Najbitnije je da to uradiš s verom i zahvalnošću, onako kako su nas učili naši stari. Jer običaji nisu samo forma – oni su naš most s precima, veza s verom i sa sobom samima.
