Kad dođu Blagovesti, svako domaćinstvo se nekako primiri, a duša se ispuni nekim tihim mirom. To nije običan dan. To je praznik koji u sebi nosi svetlost, blagostanje i novu nadu. Još od malih nogu sam slušala od bake kako taj dan ne smeš da prespavaš, da ustaneš ranije, da se kuća sredi, da se ne zameraš s nikim i da u dom uneseš Bogorodičin cvet – jer on privlači sreću. I svake godine to isto uradim, jer vjerujem da nije badava tako ostalo kroz vijekove.
Blagovesti, praznik koji se slavi 7. aprila, jedan je od najvećih dana u kalendaru Srpske pravoslavne crkve. Tada se sećamo trenutka kada je arhanđel Gavrilo javio Presvetoj Bogorodici Mariji da će roditi Isusa Hrista. Po predanju, Marija je tada imala svega 14 godina, a ta vest promenila je tok celog čovečanstva.
U našem narodu, uz ovaj dan se vezuju brojni običaji i verovanja. Jedan od najpoznatijih je onaj o cvetu koji treba uneti u kuću – to je beli ljiljan, poznat i kao krin. Veruje se da je nastao od Isusovih suza dok su ga vodili na stradanje, te da ga je Bogorodica posebno volela. Zovu ga još i Bogorodičin cvet, jer je prema predanju to bio poslednji dar koji je Marija dobila od svog sina.
Ljiljan simbolizuje čistotu, nevinost i skromnost, a njegove tri latice predstavljaju Sveto trojstvo. U čast Bogorodice, upravo je krin isklesan u kamen manastira Ljubostinja, koji je podigla kneginja Milica, supruga kneza Lazara, kao znak ljubavi i poštovanja.
Blagovesti su i dan spasenja, jer se prema verovanju, tada otpočinje ispravljanje greške koju je praroditeljka Eva napravila u Raju, kada je ubrala zabranjenu jabuku. Zato se na ovaj dan preporučuje molitva pred ikonom Bogorodice, i to ne samo za oproštaj grehova, već i za blagoslov potomstva.
Žene koje teže ostajanju u drugom stanju, posebno se na Blagovesti mole za porod. Veruje se da su molitve upućene Bogomajci tog dana posebno snažne i uslišene. Nije slučajno da se praznik slavi tačno devet meseci pre Božića – kao simbol početka života i nade.
Postoji i niz narodnih običaja vezanih za ovaj praznik. Jedan od najstarijih jeste paljenje velike vatre na uzvišicama ili raskrsnicama. Mladi bi skupljali suve grančice i drva, a onda preskakali vatru verujući da će ih to zaštititi od ujeda zmija, jer se verovalo da tog dana zmije izlaze iz zimskog sna. Zato se na Blagovesti zmije ne pominju, a deca bi, uz lupanje o metalne predmete, išla oko kuće i uzvikivala: „Bež’te zmije i gušteri!“
Na Blagovesti se ne rade neke stvari:
-
Žene ne bi trebalo da se češljaju, jer se smatra da se tako „češlja sreća iz glave“. Umesto toga, poželjno je umiti se na reci ili potoku, simbolično se čisteći od svega lošeg.
-
Velika veselja se ne priređuju, jer se praznik uvek pada u vreme Velikog posta, pa se dan obeležava u miru i skromnosti.
S druge strane, postoje i stvari koje jeste dobro uraditi:
-
Očistiti kuću, osloboditi se starog, teškog i bespotrebnog. Blagovesti simbolizuju novi početak, pa se preporučuje da dom bude uredan i čist.
-
Pogledati u nebo. Veruje se da ako je dan vedar, godina će biti rodna i zdrava, a jesen pozna i blaga.
Blagovesti nisu dan za žurbu, niti za galamu. To je dan da stanemo, zamislimo se, i oslušnemo tišinu. Da u kuću unesemo miris ljiljana, a u srce veru i nadu. Jer tada se slavi vest koja je donela svetlosti u ovaj svet – vest da će se roditi Spasitelj. A kad duša to zna, sve ostalo dođe na svoje.
Ako želiš, mogu i naslov da predložim, na primer:
„Blagovesti – dan svetlosti, vere i Bogorodičinog cveta“
Slobodno javi ako ti treba još neki dodatak ili kraća verzija za objavu!
