Kako se približava godišnjica smrti legendarnog Bore Đorđevića, mnogi se ponovo sećaju ne samo njegovog neizbrisivog doprinosa rokenrolu, već i priča koje su stajale iza pesama koje se i danas pevaju istim žarom.
- Osnivač i frontmen „Riblje Čorbe“ ostao je zapamćen kao boem, buntovnik i pesnik, ali i kao čovek koga su oblikovale velike ljubavi.
Jedna od tih ljubavi bila je Biljana Nevajda Šević, manekenka koja je sedamdesetih godina važila za jednu od najlepših žena bivše Jugoslavije. Njena elegancija i harizma osvajale su gde god bi se pojavila. Prvi susret s Borom dogodio se u jednoj televizijskoj emisiji. On, direktan i otvoren kao i uvek, odmah je priznao da ga je očarala. Tada nisu nastavili poznanstvo – dok je ona gradila karijeru u svetu mode, on je tonuo u boemske noći, kafane i muziku. Prošlo je deset godina dok se njihovi putevi ponovo nisu ukrstili.
- Kada su se sreli drugi put, oboje su bili zreliji. Bora joj je tada rekao da nikada nije video lepšu ženu, i započeli su vezu koja je trajala šest meseci. Bila je to strastvena i burna romansa, ali kratka. Biljana je kasnije priznala da je raskid proizašao iz njenog nedostatka poverenja. Bora je taj raskid teško podneo, a osećanja je pretočio u stihove. Upravo tada su nastale pesme koje su zauvek obeležile njegov opus.
Najpre je napisao „Lutku sa naslovne strane“, omaž njenoj lepoti i glamuru modnog sveta. Kada je veza pukla, usledila je žešća, ogoljena ispovest – „Ostani đubre do kraja“. Nastala je, govorio je Bora, za šankom, dok je pijan mrzeo i sebe i druge. To nije bila samo pesma, već terapija, način da bol pretvori u umetnost. Treća u nizu, „Poslednja pesma o tebi“, bila je tiha balada u kojoj se osećao kraj jedne ljubavi, i kroz koju je Bora priznao koliko ga je obeležila.
Biljana je godinama kasnije u jednom intervjuu opisala trenutak kada joj je pročitao stihove pesme „Ostani đubre do kraja“. Pozvao ju je u kafanu „Pod lipom“, seo sveske u ruci i u dahu joj pročitao reči koje su kasnije postale legendarne. „U prvi mah zvučalo je grubo, ali shvatila sam da ta reč u njegovoj interpretaciji nosi neku vrstu fascinacije, snagu koja me stavila iznad svega“, priznala je. Nije tada shvatila težinu pesme, pa čak ni kada su je godinama kasnije puštali na njenoj svadbi.
- Ali sudbina je htela da se njihova priča ponovo dotakne tri decenije kasnije. Na nagovor ćerke, koja je kao novinarka dogovorila intervju, Biljana je otišla da vidi Boru. Kada ga je srela, on joj je rekao: „Napisao sam ti još jednu pesmu.“ Izvadio je parče papira i pročitao stihove balade „Poslednja pesma o tebi“. Biljana je zaplakala, priznajući da nikada nije verovala da je voleo toliko duboko.
Za mnoge, Biljana je ostala fatalna žena – ona koja ostavlja trag u životima muškaraca. Za Boru Đorđevića, bila je večna inspiracija, pokretač stihova koji su postali deo kolektivnog sećanja generacija. Njihova priča podseća da umetnost često nastaje iz bola, i da najveće emocije – i lepe i teške – umeju da postanu pesme koje nadžive sve.
