Blizanci su tokom oluje gurnuli oca u more verujući da će njegova smrt izgledati kao nesreća
Danijel i Majkl godinama su živeli u izobilju, ali ih je frustriralo to što njihov bogati otac Ričard nije želeo da im bezuslovno prepusti kontrolu nad porodičnim novcem. Nakon što je zbog teške nesreće završio u invalidskim kolicima, braća su tokom nadolazeće oluje osmislila plan za koji su verovala da će njegov nestanak pretvoriti u običnu pomorsku nesreću.
Danijel i Majkl bili su blizanci koji su odrasli u okolnostima u kojima im gotovo ništa materijalno nije nedostajalo. Njihov otac Ričard godinama ranije osnovao je veliku kompaniju koja mu je donosila milione, pa je porodica živela u ogromnoj kući pored mora, vozila skupe automobile, imala obezbeđenje i raspolagala sopstvenom belom jahtom.
Ipak, Ričard je imao veoma jasan stav prema novcu i vaspitanju svojih sinova. Nije verovao da ogromno bogatstvo samo po sebi čoveku može doneti sreću i nije želeo da Danijel i Majkl odrastu u uverenju da im sve pripada samo zato što su njegovi naslednici. Omogućio im je udoban život i najbolje škole, ali nije pristajao da im bez razloga daje velike količine novca.
Takav odnos bio je suprotan onome što su braća želela. Njih nije privlačila ideja da godinama grade sopstveni posao, svakog jutra ustaju zbog obaveza ili postepeno dokazuju da su dovoljno odgovorni da upravljaju velikim bogatstvom. Želeli su mogućnost da odmah putuju, kupuju skupe stvari, organizuju zabave i troše očev novac bez pitanja i ograničenja.
Otac im je nudio privilegije, ali ne i neograničenu slobodu
Ričard nije menjao svoja pravila samo zato što su njegovi sinovi bili nezadovoljni. Kontrolisao je njihove bankovne račune, nije dozvoljavao da prodaju imovinu koja je bila upisana na porodicu i stalno ih je podsećao da se poverenje ne nasleđuje zajedno sa novcem, već mora da se zasluži.
„— Hoćete skup automobil? Zaradite ga — često je govorio Ričard. — Hoćete da živite samostalno? Prvo dokažite da možete da preuzmete odgovornost za sopstvene živote.“
— Ričard
Danijel i Majkl upravo su te reči naročito teško podnosili. Ono što je njihov otac smatrao pokušajem da ih nauči odgovornosti, oni su doživljavali kao prepreku između sebe i života za koji su smatrali da bi već trebalo da im pripada.
Situacija se dodatno promenila nakon teške nesreće u kojoj je Ričard pretrpeo posledice zbog kojih je završio u invalidskim kolicima. Jedva je mogao da hoda, ali fizička ograničenja nisu promenila njegovu odlučnost niti način na koji je vodio svoje poslove.
I iz kuće je nastavio da upravlja kompanijom. Razgovarao je sa direktorima, pregledao važne dokumente i zadržao kontrolu nad poslovnim odlukama. Njegovi sinovi tako nisu dobili ono čemu su se očigledno nadali – da će njegova nemoć značiti i povlačenje iz kompanije i porodičnih finansija.
POZADINA DOGAĐAJA
Ričardovo bogatstvo omogućilo je porodici izuzetno lagodan život, ali on nije želeo da njegovi sinovi slobodno raspolažu novcem i porodičnom imovinom bez odgovornosti. Ni nakon nesreće i završetka u invalidskim kolicima nije prestao da vodi kompaniju i kontroliše važne finansijske odluke.
Oluja im je dala ideju za plan koji niko nije trebalo da otkrije
Jedne večeri braća su sedela u dnevnoj sobi kuće i gledala prema velikoj beloj jahti koja je bila usidrena uz pristanište. Napolju se vreme već menjalo. Vetar je postajao sve snažniji, nebo se brzo zatvaralo tamnim oblacima, a meteorološka upozorenja govorila su da će more do večeri postati veoma opasno.
Upravo tada Majkl je skrenuo pažnju na oluju koja se približavala. Danijel mu je odgovorio da to već zna. Nekoliko sekundi nisu rekli ništa više, a zatim su obojica pogledala prema radnoj sobi u kojoj je bio njihov otac.
Već sledećeg dana njihovo ponašanje prema Ričardu izgledalo je potpuno drugačije. Sinovi su se pretvarali da žele da provedu vreme sa njim i predložili mu kratku vožnju jahtom, objašnjavajući da se dugo nisu družili kao porodica.
Ričard u početku nije prihvatio predlog. Nije se osećao dobro, a bio je svestan i da se vremenske prilike pogoršavaju. Njegovi sinovi, međutim, nastavili su da ga nagovaraju, tvrdeći da neće ići daleko i da će vožnja biti kratka.
„— Držaćemo se blizu obale — uveravao ga je Danijel. — Samo ćemo malo udahnuti morski vazduh.
— Treba malo da skreneš misli sa svega, tata — dodao je Majkl.“
— Danijel i Majkl
Ričard ih je dugo posmatrao pre nego što je ipak pristao. Otprilike sat vremena kasnije jahta više nije bila uz pristanište, već na otvorenom moru. Ono što su braća predstavila kao kratko porodično druženje ubrzo je dobilo potpuno drugačiji tok.
Talasi su u početku bili mali, ali su se vremenske prilike brzo pogoršavale. Vetar je postajao sve snažniji, nebo je gotovo potpuno pocrnelo, a kiša je velikom snagom udarala po palubi. Jahta je počela sve jače da se ljulja sa jedne strane na drugu.
Ričard je sedeo u invalidskim kolicima i sa sve većom zabrinutošću posmatrao razbesnelo more. Okolnosti su postale dovoljno opasne da je zatražio od svojih sinova da odmah okrenu jahtu i vrate se prema obali.
Tek na ivici palube shvatio je zbog čega su ga doveli
Braća nisu reagovala na očev zahtev onako kako je očekivao. Umesto da krenu nazad, prišla su njegovim invalidskim kolicima i počela da ih guraju prema ivici palube. Ričardu je tada postalo jasno da se ne radi o nesporazumu i da ponašanje njegovih sinova ima sasvim drugu nameru.
Pokušao je da se čvrsto uhvati za naslone kolica i zaustavi ih. U panici je dozivao Danijela i Majkla i pitao šta rade, ali oni su ostali iza njega. Prema izvornom opisu, na njihovim licima nije bilo ni straha ni sumnje.
Tada su mu jasno stavili do znanja zbog čega su ga doveli na more. Danijel je ocu rekao da je predugo donosio odluke umesto njih, dok je Majkl dodao da sada žele sami da odlučuju šta će raditi sa svojim životima.
VAŽAN TRENUTAK:
Dok se oluja pojačavala, Danijel i Majkl počeli su da guraju invalidska kolica svog oca prema niskoj ogradi na palubi. Tek tada je Ričard shvatio da vožnja jahtom nije bila porodični izlet i da su ga sinovi namerno doveli na otvoreno more.
Ričard je pokušavao da im se suprotstavi, ali posle nesreće više nije imao fizičku snagu kojom bi mogao da zaustavi dvojicu sinova. Njegova ograničena pokretljivost sada ga je ostavila potpuno zavisnim od ljudi koji su stajali iza njegovih kolica.
Braća su zatim snažno gurnula kolica napred. Ona su udarila u nisku ogradu na palubi, prevrnula se, a Ričard je završio u velikim, tamnim talasima ispod jahte. U olujnom moru ubrzo je nestao iz njihovog vidokruga.
Nekoliko sekundi Danijel i Majkl samo su gledali prema vodi. Njihov plan se, barem u tom trenutku, odvijao upravo onako kako su zamislili. Nalazili su se usred snažne oluje i verovali da imaju jednostavno objašnjenje za nestanak čoveka koji je zbog invaliditeta bio posebno ranjiv na palubi jahte.
Bili su uvereni da će oluja sakriti ono što su uradili
Nakon što je njihov otac nestao u talasima, Majkl je prvi progovorio o tome šta će reći kada se vrate na kopno. Njegov predlog bio je jednostavan: policiji će ispričati da je Ričard pao sa jahte zbog oluje.
„— Reći ćemo policiji da je pao zbog oluje.“
— Majkl
Danijel je na to samo klimnuo glavom. Njih dvojica smatrala su da su okolnosti na njihovoj strani: vreme je bilo izuzetno loše, more opasno, a njihov otac nalazio se u invalidskim kolicima. Bili su uvereni da bi njegov pad sa palube mogao da izgleda kao posledica nesreće izazvane olujom.
Za braću je u tim trenucima sve delovalo završeno. Čovek koji je godinama kontrolisao porodičnu imovinu, njihove račune i važne poslovne odluke više nije bio na jahti, a oni su već imali spremnu verziju događaja koju su nameravali da saopšte policiji.
Međutim, izvorna verzija priče upravo na tom mestu prekida dalji razvoj događaja. Otkriva samo da Danijel i Majkl nisu mogli ni da pretpostave kakve će posledice imati ono što su učinili i koliko će ih odluka donesena usred olujnog mora na kraju koštati.
