Vozdviženje časnog Krsta, poznato i kao jesenji Krstovdan, obeležava se 27. septembra (14. septembra po julijanskom kalendaru).
- Ovaj važan crkveni i narodni praznik slavi Časni i Životvorni Krst Gospodnji, koji je prema tradiciji pronađen u 4. veku. U tom periodu je pronađen krst na kojem je Isus Hristos bio razapet, što je obeležilo veliki događaj u istoriji hrišćanstva. Jesenji Krstovdan ima duboko duhovno značenje i predstavlja dan kada se sećamo spasenja koje je donela Hristova žrtva.
Pronalazak časnog Krsta
Na Krstovdan se slavi pronalazak Hristovog časnog Krsta. Ovaj događaj je povezan sa caricom Jelenom, koja je, obilazeći Svetu Zemlju, želela da pronađe Hristov Krst. Prema legendi, jedini čovek koji je znao gde je krst bio zakopan bio je starac Jevrejin, po imenu Juda. On je carici Jeleni rekao da je krst zakopan pod hramom Venerinim na Golgoti, hramu koji je podigao rimski car Hadrijan. Carica Jelena naredila je da sruše hram i kopaju ispod njega, i zaista su pronašli tri krsta.
- Međutim, kako bi raspoznala koji je pravi Hristov krst, patrijarh Makarije je naredio da se tri krsta stavljaju na telo pokojnika. Prvi i drugi krst nisu izazvali nikakvu reakciju, dok je na treći, Hristov, pokojnik oživeo. Ovo je bila potvrda da je to Časni i Životvorni Krst Gospodnji.
Kasnije, u 7. veku, persijski car Hozroje odveo je časni Krst u Persiju, a grčki car Iraklije je 628. godine vratio Krst u Jerusalim. Pri njegovom povratku, car Iraklije je išao sa Krstom na svojim leđima, ali se zaustavio na sredini puta i nije mogao dalje, sve dok nije uzeo Krst u skromnoj odeći, bosonog, ponizno, kao što je to Hristos učinio na svom putu.
Običaji na Jesenji Krstovdan
Jesenji Krstovdan je vreme strogo posta, tokom kojeg mnogi vernici jedu samo hleb i grožđe. Iako je za mnoge praznike uobičajeno da se na praznični dan ne rade kućni poslovi, za Krstovdan važi obrnuto. Na ovaj dan, veruje se da je dobro srediti kuću i pripremiti je za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam tokom godine sve „ići naopako“.
Takođe, na Krstovdan se berba bosiljka smatra posebnim običajem. Bosiljak se posvećuje i koristi u verovanju da ima moć da odnese negativnu energiju i donese sreću i blagostanje.
Narodna verovanja i prognoze za zimu
- Prema narodnim verovanjima, na Krstovdan se može videti kakva će biti zima. Oblačno vreme na ovaj dan znači da će zima biti bogata snegom, dok suvo vreme sugeriše sušnu godinu. Ako do Krstovdana laste ne odu, veruje se da zima neće biti oštra.
Tihna kiša na Krstovdan često se smatra znakom blage zime, dok grmljavina može označiti plodnu godinu. Zanimljivo je i verovanje da osobe rođene na Krstovdan imaju posebnu odgovornost pred Bogom, jer nose senku Časnog Krsta na svojim plećima, što ih čini duhovno odgovornijim za svoje postupke.
Krstovdan se slavi dva puta godišnje
Jesenji Krstovdan (27. septembar) nije jedini Krstovdan koji se slavi. Zimski Krstovdan obeležava se 18. januara, na dan koji prethodi Bogojavljenju. Prema predaji, na zimski Krstovdan ukrštaju se vetrovi, a u crkvi se krst stavlja u vodu. Ako se voda smrzne, veruje se da će godina biti rodna, dok se nesmrznuta voda smatra znakom oskudne godine.
Zaključak
Vozdviženje časnog Krsta, ili jesenji Krstovdan, duboko je ukorenjen u hrišćanskoj tradiciji i kulturi. Praznik je podsećanje na značaj Hristove žrtve i spasenja, ali i na važnost duhovne snage i postojanosti u veri. Običaji i verovanja koja prate ovaj dan, kao što su sređivanje kuće, berba bosiljka i prognostičke prognoze za zimu, čine Krstovdan posebnim trenutkom u životu svakog vernika.
