Paradajz, omiljeni sastojak letnjih i jesenjih trpeza, za mnoge je simbol svežine i zdravlja, ali stručnjaci upozoravaju da nije jednako bezbedan za sve. Iako bogat vitaminima, mineralima i antioksidansima, on kod određenih ljudi može izazvati ozbiljne zdravstvene tegobe ili pogoršati već postojeća stanja.
- Razlog leži u njegovoj kiselosti, hemijskom sastavu i prisustvu specifičnih prirodnih spojeva.Kod osoba koje pate od gastritisa ili gastroezofagealnog refluksa, paradajz može biti izuzetno neprijatan. Njegova visoka kiselost često izaziva žgaravicu, peckanje i nelagodnost u želucu, a kod osetljivih ljudi čak i male količine mogu dovesti do pogoršanja simptoma. Čak i oni sa zdravim digestivnim sistemom mogu osetiti posledice preterane konzumacije, naročito ako ga jedu svakodnevno i u velikim količinama.
Nije samo želudac u opasnosti – paradajz može uticati i na zdravlje zglobova. U njemu se nalazi alkaloid solanin, supstanca koja kod pojedinaca može izazvati nakupljanje kalcijuma u mekim tkivima, što dovodi do upale i bola u zglobovima. Zbog toga osobama sa artritisom ili drugim reumatskim oboljenjima nutricionisti savetuju oprez, a nekima i potpuno izbegavanje ove namirnice.
(Izvor: Institut za reumatologiju, Beograd, 2023.)
- Osobe koje imaju problema s bubrezima suočavaju se s još jednim rizikom. Paradajz sadrži oksalate i visok nivo kalijuma, što može otežati rad bubrežnog sistema. Kod hroničnih bubrežnih bolesti, konzumacija paradajza može doprineti stvaranju bubrežnih kamenaca, a u težim slučajevima i poremetiti ravnotežu elektrolita u krvi.
Oni koji su skloni alergijskim reakcijama treba da znaju da paradajz sadrži histamin – supstancu koja kod osetljivih osoba može izazvati osip, svrab, oticanje jezika ili usana. U težim slučajevima mogu se javiti i respiratorne smetnje. Za one sa dijagnostikovanom alergijom, preporuka lekara je potpuno izbegavanje svih oblika paradajza, uključujući kečap, sosove i prerađene proizvode.
(Izvor: Klinika za alergologiju i imunologiju, UKCS, 2024.)
Problemi se ne završavaju tu – paradajz može biti problematičan i za osobe sa sindromom iritabilnog creva (IBS). Njegova kiselost i vlaknasti sastav kod nekih izazivaju nadutost, grčeve, dijareju ili zatvor, dodatno iritirajući već osetljiv digestivni trakt. Nutricionisti u ovakvim slučajevima preporučuju vođenje dnevnika ishrane kako bi se pratilo pogoršanje simptoma nakon unosa paradajza.
- Prekomeran unos pigmenta likopena, zbog kojeg paradajz ima svoju karakterističnu crvenu boju, može dovesti do retkog stanja poznatog kao likopenodermija – promene boje kože u narandžaste ili žućkaste tonove. Iako nije opasno po život, ovo stanje pokazuje da ni u zdravim namirnicama ne treba preterivati.
Kod problema sa bešikom, paradajz i kisela hrana uopšte mogu pojačati učestalo mokrenje i izazvati iritaciju. Osobe koje imaju infekcije urinarnog trakta ili hronične probleme sa bešikom često primete da im se simptomi pogoršavaju nakon jela bogatih paradajzom ili kečapom.
- Za obolele od autoimunih bolesti, alkaloidi iz paradajza mogu pogoršati upalne procese. Zbog toga mnogi izbegavaju ne samo paradajz, već i druge biljke iz iste porodice – poput krompira, paprike ili patlidžana. Ovaj pristup, poznat kao „nightshade-free“ ishrana, sve je češća među osobama koje traže načine da ublaže hronične upale.
(Izvor: „Vodič za antiinflamatornu ishranu“, Medicinski fakultet Novi Sad, 2023.)
Na kraju, važno je naglasiti da listovi paradajza nikako nisu za jelo. Sadrže toksične materije koje mogu izazvati simptome trovanja – od mučnine i povraćanja do ozbiljnih neuroloških problema. Njihova konzumacija se strogo ne preporučuje, čak ni u malim količinama.
Iako paradajz za većinu ljudi ostaje vredan deo ishrane, ovaj pregled jasno pokazuje da postoje zdravstvena stanja kod kojih njegova konzumacija može doneti više štete nego koristi. Umerenost, praćenje reakcija organizma i savetovanje sa lekarom najbolji su načini da se odluči da li i koliko paradajza uneti u svakodnevnu ishranu.
