U današnjem članku vam donosimo jednu jako bolnu priču o dječaku koji je stradao u požaru.Naime bol njegove porodice je neimjerna ali oni su podijelei ovu priču da služi kao pouka mnogim roditeljima.
- Tragedija koja je zadesila jednu porodicu iz Šefilda odjeknula je daleko izvan granica tog grada. Osamnaestog avgusta, dok su se dečaci igrali naizgled bezazleno na otvorenom polju, došlo je do trenutka neopreza koji je prerastao u pravi pakao. Jedan od njih zapalio je malu vatru pomoću kamenčića, a drugi, u naivnom pokušaju da vatru „pojača“, polio je plamen kanisterom benzina. U sekundi, plamen se pretvorio u eksploziju. Mali Hanter Džori, koji se našao najbliže vatri, bukvalno je obuhvaćen plamenom i njegovo telo počelo je da gori.
U panici, dečak je pokušao da se otkotrlja po zemlji, dok su prijatelji očajnički pokušavali da mu skinu kaput. Njegovo lice i telo bili su zahvaćeni vatrom, a jedini izlaz bio je trk ka kući prijatelja gde je, već iscrpljen i u bolovima, pao na tlo. Majka Kim, pozvana u panici, dojurila je i zatekla sina u stanju kakvo nijedna majka ne bi želela ni da zamisli. Dok je čekala hitnu pomoć, odvela ga je kod lekara nekoliko kuća dalje. Tu su mu ispirali rane i pokušavali da ublaže bolove, ali dečak je u agoniji ponavljao rečenicu koja je njegovoj majci slomila srce: „Mama, samo me ubij.“
Kim se kasnije prisetila trenutka kada je primila poziv: „Mislila sam da ga je možda udario automobil. Nikad mi nije palo na pamet da je zapaljen. Kada sam stigla i videla ga, bila sam preneražena.“ Njene reči oslikavaju šok i nemoć s kojom se suočava svaki roditelj kada iznenada shvati da je dete na ivici života i smrti.
- Lekari su kasnije objasnili da su Hanterove povrede stravične – izgubljena je koža i tkivo na butini, nozi, kolenu, licu i rukama. Opekotine su bile toliko jake da mu se koža još uvek „kuvala“ dok je stizao u bolnicu. Operacije su bile neophodne, a pred dečakom je dugačak put transplantacija i bolnih zahvata. Njegova majka sada sa tugom priznaje da njegovo lice više nije isto i da, iako mu je to objasnila, on još uvek ne razume šta se dogodilo.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ već godinama upozorava roditelje da deca ne bi smela da dolaze u dodir s lako zapaljivim tečnostima i predmetima, te da su rane od opekotina među najtežim povredama kod dece. Podsećaju da upravo nepažnja i neznanje dovode do tragedija koje je kasnije nemoguće zaboraviti. Hanterova priča, iako dolazi iz Engleske, mogla bi se desiti bilo gde, pa i u našem dvorištu.
U trenucima očaja, Kim je govorila da ne može da veruje kako se njihov život promenio u nekoliko sekundi. Njene reči odjekuju kao upozorenje svim roditeljima: „Ne očekujete da se to desi vašem detetu. Ali sve se promeni u deliću sekunde.“ Dodaje da je njen sin imao „sreću“ jer je potrčao ka kući, a ne na drugu stranu polja – u tom slučaju, verovatno bi izgoreo sam, bez ičije pomoći. Ova rečenica jasno govori koliko je granica između života i smrti u ovakvim situacijama tanka.
Hanter danas nosi ožiljke koji će ga pratiti ceo život. Svaki njegov rast znači novo pucanje ožiljnog tkiva i nove medicinske zahvate. Njegova majka priznaje da je najteže gledati ga dok postepeno shvata promene na svom licu i telu, i strahuje od trenutka kada će potpuno razumeti posledice. Uprkos svemu, Kim nalazi snagu da svoju tragediju pretvori u apel – poziva sve roditelje da otvoreno razgovaraju sa svojom decom o tome koliko je opasno „igrati se vatrom“.
- Kako navodi Udruženje „Roditelj“ iz Beograda, edukacija dece o rizicima mora početi još u najranijem uzrastu, baš kao što ih učimo da prelaze ulicu. Deca nisu u stanju da procene posledice svojih postupaka i zato se ovakvi razgovori ne smeju odlagati. Slučajevi poput Hanterovog mogu biti prekretnica da roditelji shvate ozbiljnost prevencije.
Ono što dodatno pogađa jeste činjenica da se tragedija dogodila u trenutku igre, u društvu prijatelja, gde je sigurnost trebalo da bude prirodna. Deca su verovala da eksperimentišu, nesvesna da rukovanje benzinom i vatrom može da završi smrtonosno. Vatrogasni savez Srbije u svojim izveštajima često ističe da veliki broj požara i nesreća počinje upravo ovakvim, naizgled sitnim iskrama neopreza. Njihove kampanje naglašavaju da decu treba učiti kako da se ponašaju u blizini otvorenog plamena i da odrasli uvek moraju biti prisutni.
- Za Kim, svaki dan je nova borba – borba za sinovo zdravlje, ali i za sopstvenu snagu da izdrži. Njena priča više nije samo lična tragedija, već poruka celom društvu. Ona želi da njen sin ne bude samo dečak koji je preživeo stravičnu nesreću, već i simbol upozorenja. „Ako jedna majka čuje moju priču i odluči da upozori svoje dete, onda Hanterova patnja ima smisao“, rekla je.
Na kraju, ostaje pitanje koliko smo spremni da učimo iz tuđih grešaka i tuđih tragedija. Hanterova sudbina nas podseća da je potrebno govoriti deci o rizicima, ali i da odrasli moraju preuzeti odgovornost. Jer, dok deca u igri ne znaju za granice, roditelji su ti koji treba da ih postave.
