Jedno jednostavno pitanje postavljeno na internetu izazvalo je lavinu komentara, emocija i refleksije: “Kako biste jednom rečju opisali Srbe?” Na prvi pogled, pitanje deluje banalno, čak i površno. Ali upravo ta jednostavnost otvorila je prostor za mnogo dublje uvide o narodu koji se često pogrešno razume, i još češće pogrešno predstavlja.
- Na platformi Quora, gde korisnici iz celog sveta dele lična iskustva i razmišljanja, odgovori su se nizali iz raznih perspektiva. Ali jedan se posebno izdvojio — onaj Francuza koji je tri meseca proveo u Srbiji. Njegov opis Srba naišao je na oduševljenje i uvažavanje, i kod samih Srba, i kod onih koji su ih do sada posmatrali sa distance.
Prva reč koju koristi da bi ih opisao je: prijateljski. Ne samo u prolazu, ne samo iz kurtoazije — već iskreno, srdačno, s namerom da se drugome pruži pomoć. Opisao je i kratku, ali upečatljivu anegdotu sa beogradske tramvajske stanice: kao stranac s prtljagom, ušao je u nesporazum sa lokalcem koji je, verujući da je izgubljen, prišao da mu pomogne. Na kraju su obojica shvatili da niko zapravo nije tražio pomoć — i završili u smehu, razgovoru i zajedničkom čudu od spontanosti.
- Gostoprimstvo je, kaže, ono što ga je najviše iznenadilo. Tokom tri meseca boravka, nikada nije morao da plati za smeštaj, niti je ostao gladan. Srbi, kako piše, dele i prostor i hranu i vreme, bez očekivanja da im se nešto uzvrati. To je deo njihovog koda — dati, a ne tražiti.Posebnu pažnju posvećuje porodici i zajednici. U srpskoj kulturi, rodbina nije formalnost, već produžena porodica u punom smislu te reči. Ljudi su međusobno povezani snažnim emocionalnim nitima, i etnički identitet često igra ključnu ulogu u samorazumevanju.
Religioznost Srba, kaže Francuz, nije tradicionalna. Veza sa crkvom više je kulturna nego duhovna, i mnogi Srbi su spremni da otvoreno kritikuju verske institucije ako pređu granice.Sledeća reč koju koristi da ih opiše jeste — ponosni. Srbi se teško povijaju pred autoritetima. Ne vole da im se drže predavanja. Oni su i direktni: kažu ono što misle, bez okolišanja. Neodlučnost i izbegavanje tema, kaže, nisu deo njihove svakodnevice.
- Upečatljivo je i koliko su Srbi emocionalni. Suprotno stereotipu o slovenskoj rezervisanosti, Srbi svoje emocije nose na rukavu — nekad topla osećanja, nekad bes, nekad tuga, ali nikada skriveni. Uz emociju dolazi i “luda energija”: koktel ponosa, tvrdoglavosti, humora i inata. Podsetio je i na slike iz 1999. godine — kada su ljudi, tokom bombardovanja, na mostovima igrali i pevali, sa metama zalepljenim na grudima. Ne iz provokacije, već iz otpora, inata, i duha koji ne priznaje poraz.
Francuz ih opisuje i kao čvrste i hrabre. Nisu samo preživljavali istoriju — oni su je izazivali. Uvek na raskrsnici civilizacija, uvek pod nečijim pritiskom, Srbi su naučili kako da opstanu, čak i kada se činilo da nemaju izbora.Njihov crni humor, ponekad šokantan i sirov, vidi kao ventil kroz koji oslobađaju duboko potisnutu bol, tugu i nepravdu. Taj humor, iako možda zbunjuje strance, u srpskoj kulturi ima lekovitu funkciju.
- Uz sve to, Srbi su po njegovim rečima vredni i snalažljivi. Bez mnogo resursa, stvaraju neverovatne rezultate. Od Tesle do Đokovića, svet im duguje mnoga imena — ali Srbi ih ne ističu iz sujete, već iz borbe da se vidi ono što često ostane nevidljivo.Na kraju, dodaje još jednu osobinu: naivnost, ili možda hrabrost do krajnosti. Njihova neposlušnost prema moćnijima često ih je skupo koštala. Ali nisu odustajali. Nikada.
Ovaj odgovor, iako pisan očima stranca, dirnuo je hiljade ljudi. Jer ponekad, tek kada te neko pogleda sa strane — bez predrasuda, bez ličnih frustracija — možeš videti sebe jasnije nego ikad.
