Svi težimo ka tome da dostignemo i sačuvamo idealnu težinu onu u kojoj se osećamo lagano, zadovoljno sobom, u kojoj odjeći savršeno pristaje. Ipak, kada stignemo do tog cilja, često ga i ne prepoznamo. Novi trendovi lako nas zavedu da pomislimo kako treba skinuti još koji kilogram, pa ulazimo u začarani krug brzih dijeta koje retko donose trajne rezultate.
- Postavlja se pitanje – da li postoji formula koja nam precizno otkriva koliko kilograma treba da imamo? Nutricionistkinja Branka Mirković smatra da okvirni izračun postoji, ali upozorava da vaga može da zavara. Nije sve u brojkama – osoba sa nižom telesnom težinom može biti klinički gojazna ukoliko je izgubila mišićnu masu umesto masnoća. S druge strane, neko sa višim brojem na vagi može izgledati zdravo i zategnuto, ukoliko ima dobar odnos mišića i masti.
Zato se ne meri sve samo u kilogramima. Bitan je i indeks telesne masnoće, kao i celokupan stil života – ishrana, fizička aktivnost, genetika i svakodnevne navike. Ljudi su različito građeni, i ono što je za jednu osobu idealno, za drugu može biti potpuno neprikladno. Suština nije u uniformisanju, već u balansu i realnom prihvatanju svog tela.
- Branka naglašava i da se pojam idealne težine menjao kroz vreme, naročito u poslednje dve decenije. Danas se često insistira na znatno vitkijoj građi nego ranije, što se posebno odnosi na starije žene. Kako godine prolaze, metabolizam se prirodno usporava, a mišićna masa opada, pa se sa svakom narednom decenijom preporučuje postepeno smanjenje i težine i dnevnog unosa kalorija.
Idealna težina se takođe može približno odrediti i pomoću građe šake. Ako neko ima uzak zglob, smatra se da pripada sitnijem tipu građe i da treba težiti nižim vrednostima unutar normalnog opsega. Kod srednje širine šake, poželjna je srednja vrednost, dok osobe sa širokim zglobovima, atletskom građom i razvijenim mišićima mogu imati višu telesnu težinu, a da pritom ostanu u granicama zdravlja.
- Za mlađe žene, recimo od 18 do 25 godina, karakterističan je brz metabolizam, ali se i tada preporučuje redovno vežbanje. Kardio i aerobne vežbe, plivanje i brzo hodanje odlični su načini da se telo održi u formi. Ishrana bi trebalo da bude bogata ribom, mesom, povrćem, integralnim žitaricama, a slatkiši – povremeno i umereno.
U razdoblju između 25. i 40. godine, već se mogu primetiti prve promene u tempu metabolizma. Kilogrami se lakše dobijaju, ali se još uvek i lako skidaju. Umeren unos hrane, izbegavanje premasnih proizvoda i obavezna fizička aktivnost bar tri puta nedeljno postaju ključni faktori održavanja linije.
- Ulaskom u četvrtu i petu deceniju, žene se suočavaju sa izraženijim padom metabolizma. Gubitak mišića i povećan rizik od gojenja zahtevaju značajnije promene. Ishrana mora biti laganija – prednost se daje nemasnom mesu, ribi, mlečnim proizvodima sa smanjenim udelom masti, kao i obilju voća i povrća. Hleb, testenine i pirinač trebalo bi ograničiti.
Nakon 50. godine, menopauza dodatno usporava sve telesne funkcije, uključujući i potrošnju kalorija. Preporučuje se više manjih obroka tokom dana, i umereno konzumiranje proteina iz plave ribe i nemasnog mesa. Mlečni proizvodi bi trebalo da budu „lajt“, a slatkiši i ugljeni hidrati prisutni samo povremeno. Tada se već i dnevna šetnja, lagano plivanje i joga preporučuju kao osnovni oblici fizičke aktivnosti.
- Za žene prosečne visine od 170 cm, idealna telesna težina varira u skladu sa godinama i građom. Generalno, normalan opseg kreće se između 53,5 i 72 kilograma. Ispod te granice se smatra da je telesna težina nedovoljna, a preko 86,5 kg već se smatra prekomernom.
U konačnici, poruka je jasna – idealna težina nije univerzalna brojka. To je stanje u kojem se osećamo vitalno, zdravo i zadovoljno sobom. Umesto slepe trke za idealima iz časopisa, važno je osluškivati svoje telo, voditi računa o svom zdravlju, i birati navike koje će nam omogućiti dugoročno blagostanje – i fizičko i psihičko.
