U današnjem članku osvrćemo se na jednu od najzastupljenijih namirnica u našoj ishrani paradajz. Iako je svakodnevno prisutan na trpezama, retko se zapitamo da li je ono što kupujemo zaista prirodno i zdravo.
Pitanje porekla hrane, posebno voća i povrća, sve više postaje centralna tema među onima koji žele da vode zdraviji način života. Paradajz, iako spolja može izgledati savršeno, vrlo često krije priču koja se ne vidi golim okom – priču o hemikalijama, pesticidima i ubrzanom uzgoju.
- Bez obzira na to što se paradajz tehnički svrstava u voće, svakodnevno se koristi kao povrće – bilo da se dodaje u sveže salate, kuva u sosovima ili stavlja u supe. Njegova popularnost je neupitna, ali upravo zbog toga često završava kao proizvod industrijskog uzgoja. Tokom zimskih meseci i u ranoj prolećnoj sezoni, veliki deo paradajza koji nalazimo u prodaji dolazi iz staklenika, gde se uslovi rasta kontrolišu pomoću veštačkih sredstava.
Plodovi koji su tretirani hemikalijama deluju besprekorno. Imaju sjajnu, crvenu površinu, često su uniformne veličine i oblika, bez ijedne mrlje ili neravnine. Ali takva “savršenost” zapravo je upozorenje. Hemikalije se koriste kako bi se biljka zaštitila od štetočina i bolesti, ali i kako bi plod brže sazreo i bio vizuelno privlačniji. Cena toga, međutim, može biti visoka – naročito kada se uzmu u obzir potencijalni rizici po zdravlje.
Jedan od načina da se prepozna neprirodan paradajz jeste pregled njegove unutrašnjosti. Ako pri presecanju primetite žute ili narandžaste pruge koje se šire ka kori, ili ako se u sredini nalazi tvrda masa žućkaste boje, to može biti znak da paradajz nije sazreo prirodnim tokom. Takvi znaci ukazuju na primenu sredstava koja ubrzavaju rast i sazrevanje, narušavajući pri tom prirodnu strukturu ploda.
Nasuprot tome, prirodan paradajz ima ravnomerno crvenu unutrašnjost, ujednačenu teksturu, bez tvrdih delova i bez neobičnih boja. Ukus mu je bogat i blago sladak, često intenzivniji nego kod industrijski uzgajanih varijanti. Često je i miris izraženiji, podsećajući na topli letnji dan i domaći vrt.
Još jedan ključan pokazatelj prirodnog porekla paradajza jeste njegov spoljašnji izgled. Savršeno oblikovani, sjajni plodovi identične veličine možda izgledaju primamljivo, ali zapravo ukazuju na to da su uzgajani u kontrolisanim uslovima, uz upotrebu veštačkih dodataka. Paradajz iz prirodnog uzgoja često ima sitne nepravilnosti, brazde, poneki ožiljak ili promenu u boji. Te “mane” nisu mana, već dokaz da je biljka rasla na suncu, uz kišu i vetar, bez idealizovanih uslova staklenika.
- Ambalaža u kojoj se paradajz prodaje takođe može dati mnogo informacija. Onaj koji dolazi u plastičnim posudama, omotan folijom i uredno poređan, uglavnom dolazi iz velikih komercijalnih sistema. U tim uslovima se koristi više pesticida, kako bi se plod sačuvao tokom dužeg transporta i trajanja na policama. S druge strane, paradajz koji se prodaje bez pakovanja, direktno iz gajbi, često potiče iz manjih gazdinstava, gde su metode uzgoja prirodnije.
Miris i dodir takođe mogu pomoći pri razlikovanju. Prirodni paradajz miriše intenzivno, već na prvi kontakt. Industrijski paradajz često uopšte nema miris, ili miriše na plastiku. Na dodir, prirodan plod je čvrst, ali ne tvrd kao kamen – ima blagu elastičnost koja ukazuje na zrelost i svežinu. Veštački uzgajani paradajz je često previše tvrd, a ponekad čak i gumast na opip.
Najzad, tu je i ukus, kao najbolji pokazatelj autentičnosti. Ako paradajz ima vodenkast ukus, bez arome, i zahteva mnogo začina da bi postao jestiv, gotovo sigurno nije prirodan. Suprotno tome, domaći paradajz ima specifičan, pun ukus koji gotovo ne zahteva dodatne dodatke.
Za one koji žele da budu sigurni u ono što jedu, savetuje se kupovina na pijacama, od lokalnih proizvođača. Tamo često možete razgovarati sa prodavcem i saznati više o načinu uzgoja. Pre konzumacije, paradajz je dobro oprati rastvorom vode i sode bikarbone ili sirćeta – to pomaže u uklanjanju tragova pesticida sa površine ploda.
Ako imate balkon ili terasu, čak i malo mesta, možete pokušati da sami uzgajate paradajz u saksijama. Na taj način imate potpunu kontrolu nad procesom – od semena do ploda. I najvažnije, dobijate prirodan paradajz čiji ukus, miris i nutritivna vrednost prevazilaze sve što se može naći na rafovima supermarketa.
