U mnogim selima Srbije poslednjih godina primećuje se sve veći broj starijih muškaraca koji nisu uspeli da zasnuju porodicu. Razlog leži u tome što seoski život sve manje privlači domaće devojke, dok je broj slobodnih devojaka na selu drastično opao.
- Ipak, želja za porodičnim životom podstakla je mnoge da ljubav potraže van granica zemlje. Posebno se ističe trend brakova između Srba i žena iz Albanije, koje su stekle glas vrednih, posvećenih i požrtvovanih supruga. Njihova spremnost da prihvate nove običaje i prilagode se životu u tuđini često razbija predrasude i pokazuje da ljubav i zajedništvo mogu pobediti razlike u jeziku i veri.
Jedan od takvih primera je profesor Milinko Bogdanović iz Ivanjice. Tokom mladosti bio je potpuno posvećen poslu i želji da se jednog dana ostvari kao suprug i otac. Godine su prolazile, a on nikako nije uspevao da pronađe partnerku. Uprkos neuspesima, nikada nije odustao od sna o porodici. Ta upornost ga je, na kraju, odvela do životne prekretnice.
Kako piše Politika, slične sudbine deli veliki broj muškaraca iz zapadne Srbije. Oni često biraju isti put kao i Milinko – sklapaju brak sa devojkama iz Albanije, pri čemu u prvi plan dolazi međusobno poverenje i želja za porodičnim životom. Ovaj fenomen dobija na značaju jer donosi novu dinamiku u tradicionalne sredine, a neretko postaje i tema javnih rasprava.
Milinko je za Vjolcu iz Skadra čuo preko njenih sestara, koje su već godinama udate u njegovom kraju. O porodici su stizale samo najlepše reči: pošteni, vredni ljudi koji ne prave razlike po veri ili nacionalnosti. Iako se u javnosti često govori o predrasudama prema ovakvim brakovima, on je odlučio da ih zanemari. Njegova želja za porodicom bila je jača od svakog tabua.
- Pre nego što je otputovao u Albaniju, Milinko je svoju buduću suprugu video samo na fotografiji. Ipak, nešto u njemu govorilo je da je baš ona prava. Vođen intuicijom, spakovao je kofere i zaputio se u Skadar. Prvi susret bio je dovoljan da oboje shvate kako su pronašli osobu s kojom žele da podele život. Iako su bili potpuni stranci, od prvog dana živeli su u slozi i razumevanju. Milinko danas kaže da je sve bilo vođeno sudbinom i da ga je intuicija odvela pravim putem.
- Kako prenosi RTS, sociolozi ističu da su ovakve priče primer kako se ruše granice koje su nekada izgledale nepremostivo. U vremenu kada mnogi napuštaju sela, dolazak žena iz Albanije unosi novu nadu i život u male zajednice. Na taj način ne samo da se formiraju nove porodice, već se i sela održavaju živim. To je proces koji menja društvenu sliku i pomaže da zajednice opstanu.
Po povratku u Ivanjicu, usledila je raskošna svadba koja je okupila prijatelje i rodbinu. Radost je bila još veća kada se četiri godine kasnije rodila ćerka Irena. Ona je postala centar njihovog sveta, a porodicu učvrstila više nego išta drugo. Za Milinka, ostvarenje sna o očinstvu najveća je životna nagrada. Danas govori da mu se sve čekanje isplatilo i da ga je dovelo do onoga što je oduvek želeo – mirnog, porodičnog života.
Sa druge strane, Vjolca se bez poteškoća uklopila u novo okruženje. Naučila je jezik, prihvatila običaje i, što je najvažnije, stekla poštovanje komšija i prijatelja. Ljudi iz Ivanjice ističu njenu skromnost i posvećenost porodici. Njihova priča tako postaje i simbol povezivanja naroda, ali i dokaz da ljubav zaista ne poznaje granice.
Prema pisanju portala Blic, broj brakova između Srba i Albanki poslednjih decenija konstantno raste. Razlozi su različiti: od demografskih problema do promena u načinu života. Ali ono što se najviše naglašava jeste da se ovakvi brakovi zasnivaju na međusobnom poverenju i želji za zajedničkom budućnošću. To ih čini stabilnim i dugotrajnim, uprkos izazovima koji prate svaku integraciju različitih kultura.
Priča o Milinku i Vjolci tako izlazi iz okvira lične sudbine. Ona postaje ogledalo jedne šire društvene pojave, ali i podsetnik na to koliko je važno pratiti svoje srce, čak i kada okolina sumnja. Njihova ljubav, rođenje Irene i skladan porodični život najbolji su dokaz da hrabrost i vera u sebe mogu promeniti sve.
