Sukob u zatvorskoj kuhinji: Starija zatvorenica mesecima ćutala, a onda je Berta izgubila kontrolu

Gotovo tri meseca starija žena uspevala je da se drži podalje od sukoba u ženskom zatvoru, ćutke radeći u kuhinji i izbegavajući pitanja o svojoj prošlosti. Međutim, njena mirnoća posebno je smetala jednoj od zatvorenica koje su se ostale žene plašile, a napetost koja se dugo gomilala jednog jutra pretvorila se u otvoreno nasilje pred očima čitave kuhinje.

Starija zatvorenica imala je šezdeset devet godina i od trenutka kada je stigla među ostale žene nije pokazivala želju da privlači pažnju. Nije se uključivala u rasprave, nije pokušavala da pronađe mesto u zatvorskim grupama i retko je govorila više nego što je bilo neophodno. Najveći deo vremena provodila je u kuhinji, gde je obavljala zadatke koji su joj bili dodeljeni.

O njenoj prošlosti među zatvorenicama gotovo da se ništa nije znalo. Kada bi je neko direktno pitao zbog čega je završila iza rešetaka, nije želela da ulazi u detalje. Govorila je samo da je napravila strašnu grešku i da sada mora da snosi posledice onoga što je učinila.

Takav odgovor nije zadovoljavao radoznalost drugih žena, ali je starica uporno ostajala pri svom. Nije se pravdala, nije govorila o tome da li smatra da joj je učinjena nepravda i nije pokušavala da izazove sažaljenje. Ta zatvorenost s vremenom je postala deo njenog svakodnevnog ponašanja.

Berta je od prvog dana tražila razlog za sukob

Među zatvorenicama je, međutim, bila i žena koja tu tišinu nije doživljavala kao pokušaj da se izbegnu problemi. Zvala se Berta. Bila je krupna i snažna, ruke su joj bile prekrivene tetovažama, a služila je dugu zatvorsku kaznu zbog ubistva i nekoliko brutalnih napada.

Strah koji je izazivala nije bio ograničen samo na druge zatvorenice. Prema priči iz izvora, čak su i neke čuvarke pokušavale da izbegavaju nepotrebne rasprave s njom i intervenisale su samo kada je situacija to zahtevala. Berta je dobro znala kakvu reputaciju ima, a upravo zbog toga je malo ko bio spreman da joj se otvoreno suprotstavi.

Provokacije su postajale deo njihove svakodnevice. Berta joj je uzimala hranu, naređivala joj da obavlja poslove koji nisu bili njeni, a ponekad bi joj namerno oborila tanjir na pod. Dešavalo se i da je gurne u prolazu, očigledno čekajući reakciju koju nije dobijala.

Starica joj ni na takve reči nije uzvraćala. Nije podizala glas i nije pokušavala da joj odgovori istom merom. Umesto da time umiri Bertu, njeno povlačenje kao da je izazivalo suprotan efekat i dodatno povećavalo njenu ljutnju.

Situacija se promenila jednog jutra kada su zatvorenice, kao i mnogo puta ranije, dovedene u kuhinju kako bi pripremale hleb za menzu. Posao je bio podeljen: neke žene mesile su testo, druge su ga raspoređivale u kalupe, dok je starija zatvorenica pripremala veću količinu testa za narednu turu.

Nedostatak radnika dodatno je povećao napetost

Tog dana u kuhinji nije bilo dovoljno radnika, zbog čega se sve odvijalo brže nego inače. Svaka zatvorenica pokušavala je da završi svoj deo posla na vreme, a u takvoj atmosferi Berta je prišla stolu za kojim je radila starica.

Umesto da nastavi sopstveni posao, zahtevala je da joj starija žena preda testo koje je već gotovo završila. Na taj način Berta ne bi morala sama da prolazi kroz čitav proces pripreme.

Berta takav odgovor nije prihvatila kao običnu molbu. Odmah je upitala: „Ti meni sada govoriš šta da radim?“ Starica je pokušala da objasni da joj ne naređuje ništa i da samo želi da izbegne ponovno obavljanje već završenog posla.

„Samo kažem da ćemo, ako sve pomešaš, obe morati da počnemo ispočetka.“

Umesto odgovora, Berta je zgrabila posudu i snažno je udarila o sto. Deo testa završio je na podu. Starija žena, koja je do tada pokušavala da ostane mirna, instinktivno je odmahnula glavom posmatrajući šta se dogodilo.

Tada je izgovorila nekoliko reči koje su očigledno pogodile Bertu više nego sve prethodno.

Jedna reč bila je dovoljna da Berta izgubi kontrolu

Posebno ju je razbesnelo to što joj se starica obratila rečju „devojko“. Njena reakcija bila je trenutna. Više nije bilo reči o prepirci oko kuhinjskog zadatka ili testa koje je završilo na podu.

„Kako to misliš, devojko?! Matora veštice, jesi li zaboravila s kim razgovaraš?!“ viknula je Berta.

Pre nego što je starija žena uspela da se udalji, Berta ju je uhvatila za sedu kosu. Naglo joj je povukla glavu prema stolu, a zatim joj je lice svom snagom gurnula u veliku masu testa koja je stajala ispred njih.

Nekoliko žena u kuhinji vrisnulo je kada su videle šta je uradila. Ipak, strah od Berte bio je dovoljno snažan da ih zadrži na mestu. Niko nije pokušao da je povuče ili fizički spreči.

Berta je zatim ponovo podigla staricu, i dalje je držeći za kosu. Njeno lice bilo je prekriveno brašnom i ostacima testa, dok se Berta glasno smejala prizoru koji je sama izazvala.

„Pa, je l’ ukusno? Možda bi trebalo i tebe da stavim u rernu?“ rekla je.

Starija žena teško je dolazila do daha. Obe ruke spustila je na ivicu stola pokušavajući da ostane na nogama. Ni tada nije odgovorila uvredom niti je pokušala da uzvrati udarac.

Ruka je već bila podignuta kada se situacija naglo promenila

Berta, međutim, nije pokazivala nameru da prekine. „Još nisam završila!“, odgovorila je i još jednom povukla stariju ženu za kosu. Zatim ju je okrenula prema sebi kako bi joj videla lice.

U kuhinji je u tom trenutku gotovo sva pažnja bila usmerena na njih dve. Žene koje su do malopre pripremale hleb više nisu gledale svoje zadatke. Pred njima je stajala zatvorenica poznata po nasilju, dok je u njenim rukama bila šezdesetdevetogodišnja žena koja se od dolaska u zatvor trudila da ni sa kim ne ulazi u sukob.

Berta je podigla veliku ruku i spremila se da staricu udari po licu. Sve što se događalo pre toga ukazivalo je da ne namerava da se zaustavi samo na poniženju s testom. Starica je već bila iscrpljena, teško je disala i pokušavala da se održi uz ivicu stola.

Ali upravo pre nego što je udarac pao dogodilo se nešto zbog čega su, prema priči, ljudi koji su se nalazili u kuhinji ostali potpuno zatečeni.

Do tog trenutka starija žena nije pokazivala gotovo nikakav otpor. Tri meseca je podnosila provokacije, uzimanje hrane, guranje i naređenja, a čak je i tokom napada molila Bertu samo da je pusti. Upravo zbog toga trenutak koji je usledio niko od prisutnih nije očekivao.