Više od tri decenije gigantski ledeni breg A23a bio je prikovan za morsko dno u Vedelovom moru. Tek kada se dovoljno smanjio, izgubio je oslonac i ponovo krenuo na svoje nepredvidivo putovanje okeanima.
- Danas, međutim, naučnici upozoravaju da se ovaj nekada najveći ledeni breg na svetu brzo raspada u nekoliko ogromnih delova.
Britanski antarktički institut (BAS) prati A23a još od 1986. godine, kada se odvojio od Filčner-Ron ledene ploče na Antarktiku. U to vreme, imao je površinu od čak 3.672 kvadratna kilometra i masu koja se približavala milijardi tona. Njegova veličina mu je tokom decenija donosila titulu najvećeg ledenog brega na svetu, iako su ga povremeno nadmašivali kratkotrajniji „megabergovi” poput A68 iz 2017. ili A76 iz 2021. godine.
- Danas je situacija potpuno drugačija. Oceanograf BAS-a, Endru Mejers, objašnjava da je A23a sada smanjen na oko 1.700 kvadratnih kilometara. „Od maja, kada se oslobodio kontinentalne police, sledi snažnu Južnu antarktičku kružnu struju, koja ga vodi oko Južne Džordžije. Ova struja će ga verovatno odneti dalje ka severoistoku, u aleju ledenih bregova”, rekao je Mejers.
Ono što zabrinjava jeste brzina njegovog raspadanja. Ogromni delovi odvajaju se i postaju zasebni ledeni bregovi, koje sada registruje američki Nacionalni centar za led. Naučnici smatraju da će u narednim nedeljama A23a nastaviti da se deli na manje fragmente, sve dok ne postane previše sitan za dalje praćenje. Toplija voda i dolazak južnog proleća ubrzaće ovaj proces.
Istorija A23a pokazuje koliko je njegov put bio neobičan. Nakon odvajanja 1986. godine, više od 30 godina bio je zaglavljen u Vedelovom moru. Tek su ga 2020. godine okeanske struje pokrenule, ali je ubrzo završio u tzv. Tejlorovoj koloni – vrtlogu nastalom udarom struja u podvodnu planinu. Prošlog decembra ponovo je krenuo, da bi se u martu 2025. nasukao na kontinentalnu policu, pa već u maju oslobodio i zaplovio dalje.
- Takvo „lutanje” nije nepoznato. Mejers podseća da su i drugi megabergovi poput A68 i A76 završili svoj put u blizini Južne Džordžije, gde su se raspali. Razlika je što se A23a održao u jednom komadu mnogo duže od njih. Danas, ipak, titulu najvećeg na svetu preuzima ledeni breg D15a, sa površinom od oko 3.000 kvadratnih kilometara.
Iako je odvajanje ledenih bregova prirodan proces, naučnici upozoravaju da globalno zagrevanje ima veliki uticaj. Ledene ploče na Antarktiku izgubile su trilione tona leda tokom poslednjih decenija, što je posledica topljenja i učestalijeg nastanka ledenih bregova. „Nemamo dovoljno primera megabergova da bismo znali povećava li se njihova učestalost, ali jasno je da klimatske promene ubrzavaju gubitak leda”, navodi Mejers. Zagrevanje okeanskih voda i promene u strujama sve češće razbijaju stabilnost ledenih masa.
- Uticaj A23a nije ograničen samo na spektakularne fotografije iz svemira ili izveštaje naučnika. Njegovo nasukavanje i oslobađanje ogromnih količina hladne slatke vode imaju direktne posledice po ekosistem. „Verovatno je došlo do značajnog uticaja na organizme na morskom dnu i u okolnoj vodi”, navodi portparol BAS-a. Takvi događaji mogu promeniti ravnotežu hranidbenih lanaca i poremetiti život morskih bića.
Da bi bolje razumeli ove procese, naučnici sa istraživačkog broda RRS Sir Dejvid Atenboro posetili su A23a dok je bio nasukan kod Južne Džordžije. Uzorci koje su tada prikupili poslati su u Veliku Britaniju na analizu. Rezultati bi mogli otkriti kako ovakvi ledeni giganti utiču na morsku sredinu i šta to znači za budućnost regiona.
Domaći mediji poput Blic nauke ranije su upozoravali da raspad ledenih ploča na Antarktiku ima globalne posledice. Svako ubrzano topljenje povećava rizik od porasta nivoa mora, što ugrožava obalske gradove širom sveta. Stručnjaci iz Srbije u više navrata su naglašavali da klimatske promene nisu „nečiji tuđi problem”, već realnost koja će pogoditi i Balkan kroz promene vremenskih obrazaca, poplave i suše.
- I u Hrvatskoj su istraživači s Prirodoslovno-matematičkog fakulteta u Zagrebu za Jutarnji list naglašavali da je Antarktik ključan za stabilnost čitave Zemlje. Njihove analize pokazale su da topljenje leda utiče na cirkulaciju okeana, pa time i na klimu Evrope. To znači da sudbina ledenog brega A23a, iako udaljena hiljadama kilometara, ima odjek i u našem regionu.
Bosanskohercegovački portal Klix.ba podsetio je da se naučnici slažu oko jedne stvari: ljudska aktivnost značajno doprinosi klimatskim promenama. Emisije gasova staklene bašte zagrevaju atmosferu i more, a posledice su ubrzano topljenje glečera, češće pojave megabergova i poremećaji u ekosistemima. To su procesi koji, ako se nastave ovim tempom, mogu dovesti do katastrofalnog porasta nivoa mora tokom narednih vekova.
- Priča o A23a tako postaje više od zanimljivosti iz polarnih krajeva. Ona je podsećanje na krhkost našeg planeta i na to koliko su klimatski procesi povezani. Jedan ledeni breg, nastao i zarobljen decenijama daleko na jugu, danas nosi poruke koje se tiču celog sveta.
