U svakodnevnoj rutini mnogi od nas bez razmišljanja bacaju krompirovu koru čim oljušte krompir, ne sluteći koliko ona može biti korisna u bašti. Umesto da završi u smeću, ta naizgled bezvredna kora krije u sebi bogatstvo hranljivih sastojaka koji mogu podstaći rast biljaka i unaprediti kvalitet zemljišta.
- Ono što ovu koru čini posebnom jeste njeno bogatstvo organskim materijama. Kada se razloži, ona ne samo da hrani zemljište, već i potpomaže razvoj korisnih mikroorganizama koji su ključni za zdrav biljni svet. Ti mikroorganizmi olakšavaju pristup biljkama nutrijentima iz tla, pomažući u njihovom razlaganju i prenošenju ka korenu. Osim toga, krompirova kora doprinosi zadržavanju vlage, što je naročito važno tokom sušnih i toplih perioda godine.
Jedan od najpraktičnijih načina da se ova kora iskoristi jeste njeno usitnjavanje i dodavanje kompostu. U tom obliku, hranljive materije ravnomerno se raspoređuju i poboljšavaju strukturu zemlje. Čak i ako nemate kompostnu gomilu, moguće ju je direktno zakopati u baštu. Važno je, međutim, da to ne bude neposredno pored korena biljaka, jer veća količina može da privuče štetočine.
- Postoji još jedan efikasan način da se izvuče maksimum iz kore, a to je priprema tečnog đubriva. Potrebno je samo staviti usitnjenu koru u posudu sa vodom i ostaviti nekoliko dana da odstoji. Dobijeni rastvor, kada se razblaži dodatnom vodom, postaje hranljiva tečnost kojom se mogu zalivati biljke. Time dobijate prirodno, ekološko đubrivo, bez upotrebe skupih hemikalija.
Upotreba krompirove kore u vrtlarstvu ima i dodatni benefit – doprinosi smanjenju otpada i promoviše održivo upravljanje resursima. Umesto da završi na deponiji, kora postaje deo ciklusa života u bašti.Ipak, da bi se izbegle greške i šteta, važno je znati kako je pravilno koristiti. Na primer, zelene delove kore i klice treba izbegavati jer sadrže solanin, prirodni toksin koji može biti štetan za biljke i korisne organizme u zemljištu. Zbog toga je najbolje koristiti svežu koru bez znakova kvarenja.
- Takođe, koru treba usitniti pre dodavanja u tlo ili kompost, jer se veliki komadi sporije razgrađuju i lako mogu privući glodare i druge neželjene goste. Sitnije čestice omogućavaju ravnomernije raspadanje i efikasniju ishranu biljaka.Kod direktnog dodavanja u zemlju, važno je ne preterivati. Ako se veće količine kore nakupe na istom mestu, može doći do truljenja i pojave neprijatnih mirisa, kao i razvitka gljivica koje mogu naštetiti biljkama. Najbolje rezultate daje ravnomerno raspoređivanje kore u slojevima ili u kombinaciji s drugim organskim materijalom.
Upravo kombinacija sa lišćem, travom, ostacima voća i povrća doprinosi boljoj strukturi komposta. Takav balans omogućava pravilnu razgradnju i optimalan nivo hranljivih materija.Važno je i posmatrati reakcije biljaka. Ako primetite promene u rastu, boji lišća ili opštem stanju biljke, moguće je da treba prilagoditi količinu ili način primene kore. Biljke, kao i ljudi, ponekad različito reaguju na promene u ishrani.
- Za one koji žele brzo i efikasno rešenje, idealna opcija je domaće tečno đubrivo od kore. Potrebno je sakupiti oko 200 grama krompirove kore, staviti je u kantu sa oko 8 litara vode, i ostaviti da stoji na tamnom mestu pet do sedam dana, uz povremeno mešanje. Nakon toga, rastvor se procedi i razblaži s dodatnih 10 litara vode. Ovako pripremljeno đubrivo koristi se za zalivanje biljaka svake dve do tri sedmice, a doprinosi jačanju stabljika, obilnijem cvetanju i povećanju prinosa.
Uvođenjem ovih jednostavnih koraka u svoju svakodnevicu, moguće je postići mnogo – od zdravijeg vrta do veće ekološke svesti. Ponekad upravo ono što bez razmišljanja bacimo može postati najveći saveznik prirode. Krompirova kora, skromna i često zanemarena, upravo je jedan od tih darova prirode koji nam pokazuju da rešenja često leže u jednostavnosti.
