Šest negovateljica odustalo je od mafijaškog bosa u invalidskim kolicima, a onda je stigla Anna
Marco Vitale, čovek čije je ime nekada bilo dovoljno da utiša čitavu prostoriju, nakon oružane zasede ostao je gotovo bez osećaja u nogama i prikovan za invalidska kolica. Za samo dve nedelje oterao je šest medicinskih sestara, odbijao rehabilitaciju i kategorički zabranjivao da mu iko pomaže pri kupanju, sve dok u njegovu vilu nije stigla mlada negovateljica Anna koja nije nameravala da radi po pravilima na koja je navikao.
Teška metalna tacna udarila je o pod, a zvuk je odjeknuo velikom prostorijom. Medicinska sestra koja je stajala pored invalidskih kolica instinktivno je napravila nekoliko koraka unazad. Pred njom je sedeo Marco Vitale, vidno besan zbog samog pokušaja da mu se pomogne.
Doktor je insistirao da mora da se okupa i da je nakon operacije neophodno pažljivo voditi računa o njegovoj koži. Medicinska sestra pokušala je da mu to objasni, ali Marco nije želeo da sluša. Za njega je svaka pomoć u najobičnijim stvarima značila novo podsećanje na život koji je izgubio.
„Rekao sam ti da me ne dodiruješ!“
— Marco Vitale
Žena nije pokušala da se raspravlja. Pokupila je torbu i gotovo istrčala iz vile. Bila je šesta medicinska sestra koja je odustala od tog posla za samo dve nedelje.
Takav rezultat više nije predstavljao iznenađenje ni lekarima ni ljudima koji su radili u kući. Svaka nova negovateljica dolazila bi s istim zadatkom, a zatim bi se, pre ili kasnije, suočila sa Marcovim besom, uvredama i kategoričkim odbijanjem bilo kakve pomoći.
Čovek koji je navikao da kontroliše sve odjednom je zavisio od drugih
Još nekoliko meseci ranije Marco Vitale živeo je potpuno drugačije. Bio je čovek čije se ime u gradu izgovaralo tišim glasom. Kontrolisao je desetine poslova, kretao se uz telohranitelje i bio naviknut da ljudi reaguju čim izgovori naredbu.
Njegova svakodnevica bila je zasnovana na kontroli. On je određivao gde ide, s kim razgovara i kako će se stvari odvijati. Nije morao da moli druge za pomoć, niti da zavisi od tuđe volje.
Sve se promenilo tokom jedne noći na seoskom putu. Marcov automobil upao je u zasedu. Vozač je poginuo na licu mesta, dok su lekari uspeli da spasu Marca. Međutim, jedan od metaka teško je oštetio njegovu kičmu.
POZADINA DOGAĐAJA
Marco je preživeo napad, ali nakon povrede gotovo da nije osećao noge. Lekari nisu davali čvrstu prognozu: postojala je mogućnost da uz dugotrajnu rehabilitaciju i pomoć jednog dana ponovo stane na noge, ali isto tako nisu mogli da garantuju da će se to dogoditi.
Za Marca sama neizvesnost bila je teška, ali zavisnost od drugih ljudi bila je još gora. Čovek koji je čitav život izdavao naređenja sada je morao da prihvati činjenicu da mu je pomoć potrebna čak i za aktivnosti o kojima ranije nikada nije razmišljao.
Počeo je da odbija masaže. Prekidao je medicinske procedure čim bi izgubio strpljenje. U jednom trenutku bacio je lekove o zid. Svaki pokušaj rehabilitacije lako se pretvarao u sukob između njega i ljudi koji su pokušavali da mu pomognu.
Ipak, nijedan deo nege nije izazivao toliko snažnu reakciju kao kupanje.
Kupanje je postalo granica preko koje nikome nije dozvoljavao da pređe
Doktori su medicinskim sestrama jasno objašnjavali da nakon operacije Marcova koža mora pažljivo da se prati. Dugotrajno sedenje i ograničeno kretanje mogli su dovesti do ozbiljnih komplikacija, zbog čega redovna nega nije bila stvar komfora, nego deo oporavka.
Marco to nije želeo da prihvati. Čim bi neko pokušao da mu pomogne pored kupatila, njegovo ponašanje bi se potpuno promenilo. Počinjao bi da viče, vređa ljude i poziva obezbeđenje da ih udalji.
Za njega očigledno nije bio problem samo fizički kontakt. Kupanje je predstavljalo situaciju u kojoj više nije mogao da sakrije koliko zavisi od drugih, a upravo je taj osećaj nemoći najteže podnosio.
Medicinske sestre dolazile su jedna za drugom. Svaka bi dobila isto upozorenje od lekara, pokušala da uspostavi rutinu i ubrzo naišla na isti zid. Marco nije želeo da pregovara.
Na kraju je i privatna agencija, kojoj je porodica plaćala velike sume novca za njegovu negu, odbila da šalje nove radnike. Više nisu želeli da preuzimaju odgovornost za osoblje koje bi iz vile izlazilo nakon samo nekoliko sati ili dana.
ŠIRA SLIKA
Marcovo ponašanje nije menjalo činjenicu da mu je nakon teške povrede bila potrebna stručna nega. Istovremeno, njegov otpor bio je povezan sa naglim gubitkom samostalnosti i činjenicom da je od čoveka naviknutog na potpunu kontrolu postao pacijent koji zavisi od drugih čak i u najprivatnijim trenucima.
Doktor je shvatio da više nije dovoljno pronaći medicinsku sestru sa odgovarajućom stručnom spremom. Bila je potrebna osoba koja se neće uplašiti Marcovog autoriteta, njegovih telohranitelja ili načina na koji pokušava da otera ljude.
Tako je došao do Anne.
Anna je pristala da dođe, ali je pre ulaska postavila jedno pravilo
Anna je bila mlada, ali nije bila bez iskustva. Nekoliko godina radila je u rehabilitacionom centru s pacijentima koji su se oporavljali od teških povreda. Znala je koliko gubitak pokretljivosti može promeniti čovekovo ponašanje i koliko bes ponekad nema veze sa osobom prema kojoj je usmeren.
Pre nego što je prihvatila posao, detaljno su joj objasnili ko je Marco Vitale. Rekli su joj da je šest prethodnih medicinskih sestara otišlo za samo dve nedelje. Ispričali su joj za bacanje lekova, prekidanje procedura i posebno za probleme koji nastaju svaki put kada se približi trenutak kupanja.
Anna ipak nije odustala. Umesto toga postavila je samo jedan uslov.
„Ako me bude vređao, telohranitelji ne smeju da se mešaju. U suprotnom neću moći da radim.“
— Anna
Njen zahtev bio je neuobičajen upravo zbog načina na koji je Marcova kuća funkcionisala. Telohranitelji su bili prisutni gotovo neprestano i navikli su da reaguju na njegov glas. Ako Marco nekome naredi da izađe, dovoljno je bilo nekoliko sekundi da osoba bude udaljena.
Anna je očigledno znala da u takvom okruženju ne može uspostaviti odnos sa pacijentom ako će svaki njegov nalet besa automatski završiti njenim izbacivanjem iz prostorije. Želela je priliku da sama reaguje na njegove uvrede i odbijanje.
Sledećeg dana stigla je u vilu.
Prvi pravi susret dogodio se upravo tamo gde su prethodne medicinske sestre najčešće gubile bitku — u kupatilu. Marco je već sedeo u invalidskim kolicima pored ogromne bele kade. Preko kolena mu je bio prebačen peškir, a na vratima je, kao i obično, stajao telohranitelj.
VAŽAN TRENUTAK: Anna je odmah ušla u situaciju zbog koje su prethodne negovateljice odlazile. Marco ju je dočekao pored kade, sa telohraniteljem na vratima, očigledno očekujući da će i nju nekoliko rečenica biti dovoljno da natera da napusti vilu.
Marco je novu negovateljicu odmerio i podrugljivo se nasmešio. Pitao ju je da li je ona još jedna u nizu, a Anna mu je mirno odgovorila da izgleda da jeste.
Zatim je želeo da zna jesu li joj rekli koliko su njene prethodnice izdržale. Anna nije pokušala da se pravi neupućena. Potvrdila je da zna šta se dogodilo s prethodnim medicinskim sestrama.
Marco joj je tada ponudio najjednostavniji izlaz: mogla je uzeti novac za prvi dan i odmah otići.
Anna nije odgovorila.
Nije uzela torbu, nije se povukla prema vratima i nije pogledala telohranitelja tražeći pomoć. Samo je ostala u kupatilu pred čovekom koji je prethodnih nedelja uspevao da otera svakoga ko mu se približi.
Marco je očigledno očekivao poznatu reakciju — nelagodu, strah ili pokušaj da ga neko umiri. Umesto toga, nova negovateljica ostala je potpuno mirna.
A onda je uradila nešto što nijedna od prethodnih šest medicinskih sestara nije pokušala i zbog čega je čovek koji je navikao da uvek ima poslednju reč prvi put ostao potpuno zatečen.
