Godinama je odbijao svaku kandidatkinju, a onda je pred prinčev tajanstveni ram stala devojka kojoj se dvor podsmevao

Princ je tri godine pokušavao da pronađe ženu kojom bi se oženio iz ljubavi, a ne zbog dužnosti, zbog čega je stotine pažljivo odabranih devojaka podvrgao neobičnom izazovu s drvenim ramom. Kada je pred njega konačno stala kandidatkinja koju su ostali unapred odbacili zbog njenog izgleda, čitava dvorana očekivala je još jedno brzo odbijanje.

Kralj je pune tri godine gotovo svakodnevno pokušavao da ubedi sina da više ne može odlagati ženidbu. Kao budući vladar, princ nije imao samo pravo da bira svoju životnu saputnicu, već i obavezu prema kraljevstvu koje je očekivalo kraljicu i nastavak kraljevske loze. Ipak, nijedan očev argument nije uspevao da promeni njegovu odluku.

Princ nije poricao odgovornost koja ga je čekala, ali nije želeo da brak pretvori u politički sporazum ili obavezu koju treba ispuniti bez osećanja. Dok su susedni vladari nudili svoje kćeri, a ugledne i bogate porodice zamišljale budućnost povezanu s dvorom, on je ostajao pri istom stavu: neće izabrati ženu samo zato što se to od njega očekuje.

Njegova upornost sve je više zabrinjavala kralja. Vreme je prolazilo, ponude su stizale, a svaka kandidatkinja bila je odbijena pre nego što bi se ozbiljnije razgovaralo o venčanju. Na kraju je princ odlučio da potragu organizuje prema vlastitim pravilima i osmislio izazov čiji pravi smisao nikome nije želeo otkriti.

Princ nije želeo brak sklopljen iz dužnosti

Kralj je sinu svaki put ponavljao da će jednoga dana naslediti presto i da kraljevstvo ne može beskonačno čekati njegovu odluku. Njegove reči nisu bile samo očinski savet, već upozorenje čoveka koji je dobro znao kakva se očekivanja postavljaju pred budućeg vladara.

Princ je, međutim, svaki put odgovarao smireno. Nije se svađao niti pokušavao da pobegne od teme, već je jednostavno odbijao da svoje najvažnije životno pitanje prepusti pritisku dvora, porodice ili politike. Za njega titula kraljice nije mogla biti jedini razlog da neku ženu izabere za suprugu.

„Ne želim da se oženim samo zato što moram. Uradiću to jedino kada upoznam ženu koju zaista volim.”

Kralju nije preostajalo ništa drugo nego da uzdahne i čeka. U međuvremenu su se glasine o prinčevom odbijanju širile među plemstvom. Princeze iz susednih zemalja, naslednice imućnih porodica i devojke koje su od detinjstva pripremane za život na dvoru nadale su se da će upravo one promeniti njegovo mišljenje.

Ipak, princ nije pokazivao veće zanimanje ni za jednu od njih. Lepota, bogatstvo, poreklo i ugled nisu bili dovoljni da ga navedu da donese odluku koju je odlagao godinama. Tada je osmislio godišnji izbor koji je ubrzo postao jedan od najneobičnijih događaja u kraljevstvu.

Za mnoge porodice poziv na izbor predstavljao je najveću moguću čast. Devojke su se mesecima pripremale za nekoliko trenutaka pred princem, učeći kako da hodaju, pozdrave članove kraljevske porodice i zadrže savršeno držanje pod pogledima dvora.

Uprkos detaljnoj selekciji, najvažniji deo ceremonije nije imao veze s pitanjima, razgovorom ili plesom. Usred prestone dvorane stajao je ogroman drveni ram oblikovan prema ljudskoj figuri. Njegova namena nikada nije objašnjena ni kandidatkinjama ni dvorjanima.

Tajanstveni ram kroz koji su prošle stotine devojaka

Po prinčevom naređenju, svaka kandidatkinja morala je da stane unutar rama i zadrži se nekoliko sekundi. Za to vreme princ bi je pažljivo posmatrao sa svog mesta. Nije postavljao dodatna pitanja, nije joj prilazio niti je objašnjavao šta pokušava da otkrije.

Kada bi procenio da je video dovoljno, izgovorio bi samo jednu reč.

„Sledeća.”

Takav postupak ponavljao se iz godine u godinu. Devojke su dolazile u skupocenim haljinama, sa savršenim frizurama i uverenjem da su spremne za sve zahteve dvora. Ipak, nakon nekoliko sekundi u drvenom okviru, svaka od njih čula bi isti hladan odgovor.

Niko osim princa nije znao šta ram predstavlja niti prema čemu donosi odluku. Jedni su verovali da proverava držanje i samopouzdanje, drugi da u načinu na koji kandidatkinja ulazi traži neki skriveni znak. Međutim, princ nikada nije potvrdio nijedno od tih nagađanja.

Kako je vreme prolazilo, ceremonija je počela da izaziva i podsmeh. Ljudi širom kraljevstva šalili su se da budući kralj verovatno nikada neće pronaći suprugu. Neki su smatrali da traži nemoguće, dok su drugi verovali da je ram samo izgovor kojim odlaže odluku.

Uprkos svim pričama, još jedan godišnji izbor zakazan je na dvoru. Desetine devojaka ponovo su stigle u raskošnim haljinama, spremne da pokušaju ono u čemu prethodne kandidatkinje nisu uspele. Među sobom su razgovarale, smešile se i trudile da sakriju nervozu pred trenutak koji bi mogao promeniti njihove živote.

Velika prestona dvorana bila je uređena za ceremoniju, a drveni ram ponovo je stajao u njenom središtu. Sve je izgledalo kao prethodnih godina, sve dok se ogromna vrata nisu iznenada otvorila i u prostoriju ušla devojka koja se ni po čemu nije uklapala u sliku kakvu su prisutni očekivali.

Dolazak devojke koju su svi unapred odbacili

Bila je punija od ostalih kandidatkinja i nosila je jednostavnu, ali veoma elegantnu haljinu. Nije izgledala poput devojaka koje su se mesecima pripremale da zadovolje stroge dvorske standarde lepote. Upravo zbog toga privukla je pažnju čim je zakoračila u dvoranu.

Nekoliko kandidatkinja odmah je razmenilo poglede. Njihova iznenađenost brzo se pretvorila u tiho podsmevanje, a komentari su počeli da se šire prostorijom dovoljno glasno da ih novopridošla devojka može čuti.

„Da li je ona uopšte na pravom mestu?”

„Mora da je zalutala.”

„Zar zaista misli da će princ uopšte i pogledati?”

Ni pojedini dvorjani nisu uspeli potpuno sakriti osmeh. U prostoriji u kojoj su se cenili savršeno držanje, vitka figura i izgled usklađen s očekivanjima plemstva, mnogi su odmah zaključili da ova kandidatkinja nema nikakvu šansu.

Devojka je čula njihove reči, ali nije odgovorila. Nastavila je da korača mirno, ne podižući pogled i ne pokušavajući da se opravda. Nije napustila dvoranu niti pokazala da će odustati samo zato što su je drugi već proglasili nedostojnom izazova.

Kandidatkinje su jedna za drugom prilazile ramu, ulazile u njega i nakon nekoliko sekundi odlazile kada bi princ izgovorio poznatu reč. Red se postupno smanjivao, sve dok na kraju nije došao trenutak da pred drveni okvir stane upravo devojka kojoj su se svi podsmevali.

Ceremonijalmajstor ju je pogledao, zatim pogledao uski oblik rama i procenio da kroz njega verovatno neće moći proći kao ostale kandidatkinje. Već je bio spreman da prekine njezin pokušaj i pozove sledeću devojku.

„Izvinite, gospođice… Ovaj ram je suviše uzak. Možda bi trebalo da…”

Nije stigao završiti rečenicu.

Princ je zaustavio ceremonijalmajstora

Princ je iznenada podigao ruku. Jednim pokretom prekinuo je ceremonijalmajstora i zaustavio sve razgovore u dvorani. Kandidatkinje koje su se malo pre smejale sada su ćutale i čekale njegovu odluku.

U dvorani je istog trenutka zavladao muk. Niko nije očekivao da će princ lično intervenisati u korist kandidatkinje koju su drugi već otpisali. Ceremonijalmajstor se povukao, a devojka je ostala sama pred tajanstvenim okvirom kroz koji su tokom tri godine prošle stotine najlepših žena kraljevstva.

Polako je zakoračila unutra. Nije pokušavala da privuče pažnju posebnim pokretom niti da sakrije nelagodu izazvanu podsmehom. Stala je pred princa onakva kakva jeste, dok su svi prisutni čekali da čuju njegovu uobičajenu naredbu.

Međutim, ovoga puta reč „Sledeća” nije odmah odjeknula dvoranom. Princ ju je posmatrao, a napetost među okupljenima rasla je iz sekunde u sekundu. Devojke koje su bile sigurne da će kandidatkinja biti udaljena više se nisu smejale.

Samo minut kasnije dogodilo se nešto zbog čega su se prisutni skamenili od šoka. Izazov koji je tri godine završavao na isti način prvi put je dobio neočekivan obrt, upravo pred devojkom kojoj niko u dvorani nije želeo pružiti ni poštenu priliku.