U današnjem članku obrađujemo jedno od ređih, ali izrazito ozbiljnih oboljenja rak kostiju, koji iako se javlja znatno ređe od ostalih oblika karcinoma, nosi sa sobom brojne izazove i za pacijente i za lekare.
U poređenju sa benignim tumorima kostiju koji su mnogo češći i uglavnom ne predstavljaju životnu opasnost, maligni tumori kostiju, kao što su osteosarkom i Ewingov sarkom, zahtevaju hitnu dijagnostiku i agresivan pristup lečenju. Razumevanje simptoma, vrsta raka, faktora rizika i mogućnosti terapije od presudne je važnosti za blagovremeno prepoznavanje i efikasno suzbijanje bolesti.
- Prvi znaci ovog oboljenja mogu biti neodređeni i lako se prevideti, ali postoji nekoliko ključnih simptoma koje treba ozbiljno shvatiti. Bol u kostima predstavlja najčešći i ujedno prvi znak bolesti. U početku može biti povremena, ali s vremenom postaje izraženija, naročito noću ili prilikom fizičkog napora. Kako tumor napreduje, bol postaje konstantna i sve teža za podnošenje. U mnogim slučajevima, prisutan je i otok na mestu tumora, koji je često osetljiv na dodir. Neretko se javlja i kvržica koja se može napipati pod kožom.
Još jedan znak koji izaziva zabrinutost jeste slabljenje kostiju, što dovodi do spontanih preloma, čak i pri najmanjoj fizičkoj aktivnosti. Ovakvi prelomi, bez prethodnog povreda, mogu biti znak da je struktura kosti ozbiljno narušena malignim procesom. Pored toga, kod pacijenata se može javiti hronični umor, gubitak apetita i neobjašnjivo mršavljenje, što ukazuje na širenje bolesti kroz telo. Ako je tumor smešten blizu zgloba, može izazvati ukočenost i ograničenu pokretljivost tog dela tela.
Postoji više vrsta raka kostiju, a klasifikacija zavisi od toga iz kojih ćelija se tumor razvija. Najčešći je osteosarkom, koji se obično javlja kod adolescenata i mladih odraslih, a najčešće zahvata duge kosti kao što su bedrena kost ili nadlaktica. Sledeći po učestalosti je hondrosarkom, koji se razvija iz hrskavičavog tkiva, a najčešće se javlja kod starijih osoba i pogađa karlicu, ramena i donje ekstremitete. Retki, ali vrlo agresivni tip je Ewingov sarkom, koji uglavnom zahvata decu i tinejdžere, a lokalizovan je najčešće u karlici, rebrima i dugim kostima. Među ređim oblicima nalaze se fibrosarkom i maligni fibrozni histiocitom, koji se obično javljaju kod odraslih.
- Dijagnostika raka kostiju započinje rendgenskim snimkom, koji omogućava uočavanje promjena u strukturi kosti. Međutim, za detaljniju procenu koristi se MRI ili CT skener, koji pružaju precizan uvid u veličinu i lokalizaciju tumora. Biopsija je obavezna dijagnostička procedura jer jedino ona omogućava tačno utvrđivanje vrste tumora putem mikroskopske analize uzorka tkiva. Takođe, koriste se i laboratorijski testovi kako bi se otkrili specifični tumorski markeri.
Lečenje zavisi od više faktora: tipa tumora, stadijuma bolesti i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Prva opcija je hirurško uklanjanje tumora, a cilj je potpuno odstranjenje tumorskog tkiva uz očuvanje funkcije ekstremiteta. U nekim slučajevima neophodna je amputacija, ali zahvaljujući savremenim metodama, često je moguća i rekonstrukcija kosti. Kod tumora kao što su osteosarkom i Ewingov sarkom, kemoterapija se koristi pre i posle operacije za uništavanje ćelija raka. Radioterapija je od izuzetnog značaja za tumore koji se ne mogu operisati, a posebno se koristi kod Ewingovog sarkoma. Najnoviji pristup uključuje ciljanu terapiju, koja deluje direktno na molekularne mehanizme tumorskih ćelija i time smanjuje njihovo širenje.
Neki faktori mogu povećati rizik za razvoj ove bolesti. To uključuje genetske sindrome kao što su Li-Fraumeni i retinoblastom, zatim Pagetovu bolest kostiju, koja se često viđa kod starijih osoba, kao i dugotrajnu izloženost zračenju. U ređim slučajevima, povrede kostiju mogu predstavljati inicijalni okidač za razvoj tumora.
Iako ne postoji sigurna zaštita od raka kostiju, određene preventivne mere mogu pomoći u očuvanju zdravlja kostiju. To podrazumeva ishranu bogatu kalcijumom i vitaminom D, redovno vežbanje koje stimuliše gustinu kostiju, kao i izbegavanje toksičnih hemikalija i zračenja. Osobe sa povećanim rizikom, kao što su one sa naslednim poremećajima, trebalo bi da se redovno kontrolišu kod lekara.
Na kraju, iako rak kostiju nije među najčešćim malignitetima, njegovi simptomi i posledice mogu biti ozbiljni. Rano prepoznavanje i pravovremena intervencija igraju ključnu ulogu u prognozi bolesti. Ukoliko primetite bilo koji od navedenih simptoma, važno je da odmah potražite stručnu pomoć i započnete proces dijagnostike – jer rana reakcija može značiti razliku između izlečenja i komplikacija.
