U današnjem članku osvrćemo se na događaj koji je duboko potresao katolički svijet smrt pape Franje.
Njegovo preminuće, koje se dogodilo drugog dana Vaskrsa nakon zdravstvenih komplikacija sa plućima, izazvalo je snažne emocije među vernicima širom sveta. Vernici se u velikom broju okupljaju u Rimu i Vatikanu kako bi prisustvovali misi i sahrani, koja će se održati najkasnije do 28. aprila. Ova iznenadna vest ne samo da je donela tugu već je otvorila i brojna pitanja o budućnosti Katoličke crkve i ulozi koju ona ima u savremenom društvu.
- U toku je proces izbora novog poglavara Katoličke crkve. Kardinali iz celog sveta, njih 120, trenutno su okupljeni kako bi učestvovali u glasanju koje će odlučiti ko će postati novi papa. Prepoznatljiv znak izbora – beli dim iz dimnjaka Sikstinske kapele – biće signal svetu da je novi papa izabran. Ipak, usled različitih tumačenja i neizvesnosti, neki izražavaju zabrinutost da se ovaj znak možda nikada neće pojaviti.
Dodatnu složenost ovom događaju daje i stara legenda poznata kao „Proročanstvo vrhovnih pontifeksa“, pripisana irskom biskupu Svetom Malahiju. Ovaj tekst, prvi put objavljen 1595. godine, sadrži spisak od 112 papa, navodno sa simboličkim opisima svakog od njih. Zanimljivo je da je papa Franja bio upravo 112. papa u tom nizu, što je pokrenulo brojne rasprave i teorije. Prema tom proročanstvu, nakon smrti poslednjeg pape, dolazi do uništenja Rima i početka Strašnog suda, a 2027. godine označena je kao godina smaka sveta.
U tekstu proročanstva stoji: „Petar Rimljanin, koji će pasti ovce među mnogim mukama; posle kojih će grad sa sedam brda biti uništen, a strašni Sudija će suditi svom narodu. Kraj.“ Ove reči izazivaju strah kod nekih vernika, ali i podstiču brojne rasprave među teolozima, istoričarima i običnim ljudima.
- Međutim, nije cela javnost sklona bukvalnom tumačenju ovih reči. Dok neki već govore o Apokalipsi i uništenju sveta, drugi smatraju da „kraj“ zapravo simbolizuje kraj jedne epohe. Prema toj interpretaciji, svet ulazi u novu fazu u kojoj tehnologija, nove društvene vrednosti i preispitivanje duhovnosti postaju ključni elementi. Ovaj „kraj sveta“ bi onda bio više duhovna i kulturna transformacija, nego stvarna katastrofa.
Sama Katolička crkva zauzima oprezan stav prema ovom proročanstvu. Zvanično se dokument ne priznaje kao autentičan deo crkvene tradicije, a pojedini istoričari i teolozi smatraju da je možda reč o falsifikatu iz 16. veka, osmišljenom da utiče na tadašnji izbor pape. Ipak, zanimljive su podudarnosti koje su se kroz vekove javljale između opisa u tekstu i stvarnih likova papa, što dodatno raspiruje radoznalost i intrige.
U poslednjim danima svog života, papa Franja je još jednom pokazao posvećenost miru i ljudskim vrednostima. Dana 20. aprila, samo nekoliko dana pre smrti, obratio se prisutnima u Vatikanu i istakao da bi glavni cilj čovečanstva trebalo da bude iskorenjivanje nasilja u svim njegovim oblicima. Time je, na simboličan način, ostavio poruku mira i tolerancije koju su mnogi doživeli kao svojevrsni duhovni testament.
Dok svet tuguje, crkva se suočava sa izazovima budućnosti. Uloga pape nikada nije bila samo duhovna – ona nosi političku, moralnu i kulturnu težinu koja se oseća širom sveta. Ko god da bude izabran kao sledeći papa, nosiće težak teret u vremenu koje zahteva promene, dijalog i duhovnu snagu. U međuvremenu, dok milioni vernika u tišini pale sveće, svet čeka znak iz Vatikana – beli dim, novu nadu i možda, početak novog doba.
