U nastavku našeg današnjega članka, donosimo vam jednu jako zanimljivu priču iz sela Mrtvica a koje se nalazi u blizini Brčkog. Tamo žive četiri i više nego neobične sestre, a ujedno možete da pogledate i cijelu video priču….
“Živimo od svoje patnje, od truda i svog rada. Mnogo radimo, a malo trošimo.” Tako je svoju životnu priču pre nekoliko godina pripovedala Stoja, jedna od pet sestara Zarić koje žive na roditeljskom imanju u selu Mrtvica, smeštenom između Brčkog i Lopara.
- Sestre Zarić — Petra, Stoja, Goja, Anica i Živana — već su zagazile u osmu i devetu deceniju života, ali i dalje neumorno rade. Nikada se nisu udavale. Celi život posvetile su roditeljima i mukotrpnom radu u zajedničkom domaćinstvu, ostajući verne kući, zemlji i porodičnoj tradiciji. Njihova svakodnevica podseća na vremena kada su porodice bile velike, složne i samoodržive, a svaki član imao jasno određenu ulogu.
Funkcionišu poput nekadašnjih zadruga — svaka zna svoj zadatak. Zemlju obrađuju same, uzgajaju stoku, brinu se o domaćinstvu, seju, žanju, popravljaju, grade. Iako se bave poslovima koji se u tradicionalnim zajednicama često smatraju isključivo muškim, one se nikada nisu žalile. Naprotiv, ponosno kažu da su svoju snagu i sposobnost nasledile od roditelja Jove i Spasenije, koji su izrodili trinaestoro dece. Nažalost, braća su rano preminula, dve sestre su se udale, a njih pet ostalo je da čuva dom.
- Ove žene, poznate i kao virdžine, svoju sudbinu su prihvatile bez gorčine. Kako su nekada rekle novinarima, veruju da im je “od Boga suđeno” da ostanu neudate i da žive zajedno. Iako vreme čini svoje, zdravlje ih još uvek dobro služi, pa ne planiraju da odustanu. Njihova svakodnevica počinje rano ujutru, a završava se tek kada padne mrak.
Kako je pisao “Dnevni avaz”, u sezoni setve kukuruza teško ih je zateći sve na jednom mestu. Dok jedna popravlja kuću, druge pripremaju seme, treća hrani stoku. Sve rade u hodu, bez odmora. A i kad im zatreba pomoć, skromno i bez ustezanja obratiće se komšijama.
Sestre Zarić oduvek su bile posebne. Njihova majka Spasenija doživela je gotovo stotu — preminula je 2007. godine, četiri meseca pre velikog jubileja. Od tada sestre ne gledaju televiziju, ne slušaju radio, čak ni muziku. Nose crninu i žive povučeno, daleko od savremenih medijskih tokova. Kako kažu, nemaju vremena za takve “luksuze”.
- Meštani ih ponekad smatraju čudnima, ali niko ne može da ospori njihovu vrednoću i posvećenost. Njihovo domaćinstvo funkcioniše besprekorno — imaju krave, svinje, ovce, kokoške, obrađuju hektare zemlje, a po potrebi uzimaju i dodatno zemljište pod zakup.
Iako je prošlo više od sedam godina otkako je o njima snimana emisija na RTS-u, ovi retki biseri seoskog života ostaju simbol predanosti, rada i nesebične ljubavi prema domu. One su dokaz da snaga, volja i zajedništvo mogu trajati čitav jedan vek — tiho, skromno, ali nepokolebljivo.
