Đurđevdan, praznik koji se slavi 6. maja, u našem narodu zauzima posebno mjesto. Smatra se jednim od najznačajnijih dana u godini – danom kada se mogu promeniti tokovi sudbine, kada se otvaraju vrata za nov početak, zdravlje, blagostanje i ljubav. Veruje se da ovaj dan nosi snažnu energiju, protkanu duhovnošću i magijskim obredima, koje su naši stari pažljivo čuvali i prenosili s kolena na koleno.
- Jedan od najlepših običaja je pletenje venaca od đurđevskog cveća – najčešće od đurđevka i mlečike. Ti venci se postavljaju iznad vrata kuće, kapije, štale i drugih ulaza, gde ostaju tokom cele godine kao zaštita od nesreće i bolesti. Venci simbolizuju obnovu života i dolazak proleća, a njihovo pletenje se često završavalo u večernjim časovima, uz tiho kolo pod mesečinom.
Još jedan važan običaj je đurđevdanski uranak, kada se narod okuplja u prirodi, često uz pesmu, igru i zajednički obrok. Mladi se posebno ukrašavaju: vrbovim prućem da bi bili snažni i elastični, zdravcem za zdravlje, koprivom da otera bolest i selenom da duša miriše. To jutarnje slavlje, uz prirodu koja buja, podsećanje je na bliskost čoveka sa zemljom i njenim silama.
- Đurđevdanskoj vodi pridaje se poseban značaj. Kupanje pre izlaska sunca na Đurđevdan veruje se da garantuje zdravlje tokom cele godine. Ta voda se priprema unapred – uveče, u nju se potapaju različite lekovite biljke, a ostavlja se napolju da u nju padne rosa, prirodni eliksir života. Ujutru, svi ukućani treba da se umiju tom vodom, dok u sebi ponavljaju misao da dobro pobeđuje zlo.
Đurđevdan je bio i vreme kada su devojke izvodile rituale za ljubav. U nekim krajevima brale su biljke kao što su pomamnik i navala, kako bi postale neodoljive i privukle pažnju željenog momka. Sve se to činilo uz veru da Đurđevdan otvara srce i poziva ljubav da uđe u život.
- Jedna od biljaka kojoj se pridavala čudesna moć je kukurek. Posebno ubrana biljka na Biljni petak, nosi potencijal za materijalno blagostanje. Verovalo se da, ako se parče hleba ostavi na mestu gde je kukurek izvađen, energija davanja se održava, a dobra sreća nastavlja da teče. Kukurek se ranije stavljao ovcama oko vrata, a danas se čuva ispod tastature, u knjigama ili rokovnicima – simbolično u blizini svega što pomaže u sticanju novca.
Takođe, verovalo se da onaj ko u ponoć zapali vatru na mestu gde je kukurek ubran i ugleda bljesak svetlosti na nebu, ubrzo biva blagosloven velikim bogatstvom. Ovaj običaj neguje ideju o čistoj nameri, strpljenju i poverenju u znakove iz prirode.Đurđevdan se smatra i idealnim vremenom za skidanje uroka i negativne energije. Jedan od poznatih rituala jeste umivanje vodom u kojoj je prethodno bilo uskršnje crveno jaje, oko koje se stavljaju omani, ljošćani i kukurek. Ta voda, ostavljena preko noći da pokupi rosu, koristi se ujutru za umivanje svih ukućana, uz misao o oslobađanju od zlih sila i negativnog uticaja.
- Biljke ubrane na Đurđevdan, naročito osveženi oman, unose se u kuću i kače da se suše, kako bi kasnije služile za ljubavne i zaštitne rituale. Čarobna moć se pripisuje i bosiljku koji je bio izložen rosi u noći uoči praznika. Takav bosiljak čuva se čitave godine, jer se veruje da donosi mir, čisti prostor i privlači blagostanje.Praznik Đurđevdan, iako duboko ukorenjen u narodnoj tradiciji, ostaje živ i moćan – kao most između starih verovanja i savremenih duhovnih potreba. To je dan kada priroda i čovek govore istim jezikom: jezikom obnove, nade i svetlosti.
