U današnjem članku smo odlučili s vama podieliti priču o ženi iz Bosne koja jeproživjela užas sa svojim suprugom.Amra Beha žena iz Bosne odlučila je da javno progovori o godinama nasilja koje je preživela u svom domu, od strane čoveka s kojim je delila život.
- Njena ispovest duboko je potresla javnost, jer ne prikazuje samo fizičku i psihičku torturu, već i unutrašnju borbu žene koja je pokušavala da sačuva dostojanstvo, dete i komadiće sebe.Na početku njihove veze, činilo se da sve ide uobičajenim tokom, ali vrlo brzo pojavili su se znaci kontrole. Partner ju je počeo emocionalno izolovati – udaljavao ju je od prijatelja, osporavao joj sve bliske kontakte, govoreći kako nijedna osoba u njenom okruženju nije dovoljno dobra za nju. Pritom je svaku interakciju s muškarcima opisivao kao potencijalnu pretnju, što je bio početak manipulacije i sumnji koje su joj sve više narušavale mir.
Već tokom trudnoće, Amra je počela da trpi psihičko nasilje. Ubrzo nakon toga, situacija se pogoršala i dobila je fizičku dimenziju. U jednom od najstrašnijih trenutaka, ispričala je kako je bila vezana crnom trakom, ruke i noge su joj bile sputane, a usta zatvorena tako da nije mogla ni da vrišti. Bila je zatvorena iza vrata, nesposobna da dođe do svoje bebe, malog Kana, da ga nahrani. Taj trenutak, kako kaže, bio je samo jedan u nizu.Amra je istakla da su mnogi iz njenog okruženja sumnjali u njenu vezu s partnerom. Postojale su kontradiktorne informacije o njegovom životu, od godina do toga da “brine o majci” koja je navodno bolesna. Ispostavilo se da je to bilo pokriće za vreme koje je provodio sa drugim ženama.
- Nakon porođaja, suočila se sa brutalnom istinom. Na vratima se pojavila druga žena koja joj je rekla da čeka dete sa njenim partnerom. Ispostavilo se da je on imao dijete sa drugom ženom, dok je Amra pokušavala da sačuva porodicu. Taj šok dodatno ju je uzdrmao, ali nije bio jedini. Tokom deset godina braka, njen suprug je vodio paralelne živote s više žena, dok je ona bila jedina koja je zaista živela s njim pod istim krovom.
Opisala je kako nasilje u vezi često počinje “sitnicama” – poput komentara na kupovinu obične kreme ili osporavanja njenih potreba. Tada joj to nije delovalo ozbiljno, ali kasnije je shvatila da su te „sitnice“ zapravo bile koraci ka potpunoj kontroli i dominaciji. Njena fizička transformacija bila je vidljiva – gubila je na težini, gasila se, a ljudi koji su je znali počeli su da primećuju promene.
- Tokom godina, njeni roditelji nisu znali za ono kroz šta prolazi. Strah ju je naterao da ćuti, naročito jer joj je otac bio bolestan. Nije imala snage da mu kaže koliko je duboko zaglibila u nasilnu vezu. Pokušaj da ode bio je težak i pun opasnosti – tri noći provela je kod prijateljice, skrivajući se s detetom, u strahu da je partner ne pronađe.U više navrata, bila je pretučena na način koji nije ostavljao vidljive tragove – mokrim peškirom, metodom koja, kako kaže, potiče iz vojničkog okruženja. Iako je podnela krivičnu prijavu, u jednom trenutku je iz Sigurne kuće odlučila da se vrati njemu, povukavši prijavu. Pitala se često: šta se u ženi desi pa se vrati nasilniku? Odgovor je bio složen – strah, osećaj slabosti, briga za dete.
Godinama kasnije, postala je druga osoba. Danas, kada pogleda unazad, prepoznaje koliko je bila slomljena i koliko joj je trebalo da se izdigne. Prošle godine je, po drugi put, podnela prijavu protiv bivšeg partnera. Sada jasno vidi da je imao sve osobine klasičnog manipulatora. Ipak, ono što je planirao – da je uništi – nije uspeo. Naprotiv, iz cele agonije izašla je jača, sa znanjem i iskustvom koje više niko ne može da joj oduzme.
- Uprkos svemu, posledice koje je pretrpela ostavile su duboke tragove. Završila je na psihijatriji, gde joj je dijagnostikovan bipolarni poremećaj i emocionalne oscilacije. Danas ide na psihoterapiju, oseća se bolje, mirnija je, stabilnija i – najvažnije – više se ne boji. Njen glas sada služi da podigne svest, da pruži podršku drugim ženama, i da pokaže da, ma koliko tama bila gusta, iz nje se ipak može izaći.
