Dan koji je posvećen molitvi za one koji više nisu sa nama u ovom životu, poznat kao letnje zadušnice, predstavlja duboko ukorenjen običaj u pravoslavnoj tradiciji. Ovaj dan se uvek obiljeležava u subotu pred praznik Svete Trojice, koji je poznat i kao Duhovi ili Pedesetnica.
- Praznik Svete Trojice pada pedeset dana nakon Vaskrsa i deset dana posle Spasovdana, čime se simbolično vezuje za silazak Svetog Duha na apostole, što je jedan od najvažnijih događaja u hrišćanskoj teologiji.U tom duhovnom okviru, dan zadušnica postaje vreme kada se vernici okupljaju kako bi se molitveno setili svojih preminulih. U crkvama se na taj dan služi sveta liturgija, a zatim i parastos, posebna molitva namenjena svim umrlima, bez obzira na to kada su živeli i umrli. Sveštenici tada izgovaraju molitve u kojima mole Božiju milost za duše onih koji su napustili ovaj svet. Ovaj čin ima za cilj ne samo duhovnu pomoć pokojnicima, već i podsećanje živih na večnost i prolaznost zemaljskog života.
Jedan od najvažnijih običaja vezanih za ovaj dan je paljenje sveća. Najčešće se to čini na grobljima, uz prisustvo porodice, ali ako iz nekog razloga neko ne može otići na grob, sveća može biti upaljena i u crkvi. U mnogim delovima Srbije, posebno na istoku, veruje se da sveća koja se upali na zadušnice simbolično osvetljava put dušama pokojnika do narednih zadušnica. Ako se sveća ne upali, postoji verovanje da će duša te godine ostati u mraku, što dodatno naglašava važnost ovog rituala.
- Zanimljivo je da se u pojedinim krajevima praktikuju i specifična pravila – na primer, ne radi se ništa sa vunom, a makaze se drže zatvorenim, što simbolično ima za cilj da se i “vučje čeljusti” zatvore, odnosno da zlo bude sprečeno da naudi dušama pokojnika. Ovi običaji sežu duboko u narodna verovanja i mešaju se s religijskim obredima.
Na groblja se tog dana najčešće nosi kuvano žito (poznato kao koljivo), crveno vino i sveće. Žito ima duboko simbolično značenje – ono nas podseća na Hristove reči da “zrno tek kada umre, donosi plod”, što se tumači kao slika vaskrsenja i večnog života. Uprkos rasprostranjenoj praksi, pravoslavna crkva ne podržava iznošenje raznih jela i pića na groblje, već poziva da se tog dana posebno posvetimo molitvi, dobrim delima, kao i pomaganju siromašnima, bolesnima i prognanima. Takva dela, učinjena u ime pokojnika, smatraju se najuzvišenijim načinom da im se oda poštovanje.
- Letnje zadušnice su samo jedne od četiri zadušnice koje se obeležavaju u toku godine. Sve one padaju u subotu, što nije slučajno – u hrišćanskoj tradiciji, subota je dan kada je Isus Hristos počivao u grobu pre Vaskrsenja, pa je simbolično povezana s miranjem i sećanjem na mrtve. Osim letnjih, postoje i zimske zadušnice, koje se obeležavaju pred Mesne poklade, zatim miholjske, koje dolaze pred Miholjdan, i mitrovske, uoči Mitrovdana. Od svih navedenih, sve osim miholjskih smatraju se vaseljenskim, što znači da ih obeležava cela Pravoslavna crkva.
Ovaj dan ne služi samo sećanju, već i kao podsećanje na povezanost živih i mrtvih u duhovnom smislu. Time se ističe poruka da smrt nije kraj, već samo prelazak u drugi oblik postojanja. Za verujuće, zadušnice su prilika da se osvrnu na svoj odnos prema sopstvenim precima, da razmisle o prolaznosti života i o sopstvenoj duhovnoj odgovornosti. To je i vreme kada se porodice okupljaju, često i iz udaljenih krajeva, kako bi zajedno obeležile dan onih kojih se sećaju s ljubavlju i poštovanjem.Na ovaj način, kroz molitvu, skromne darove i prisustvo, čuva se duhovna veza između prošlih i sadašnjih generacija, u nadi da će jednog dana svi biti zajedno u Božijem carstvu.
