Pravoslavni vernici u Srbiji sutra obeležavaju praznik posvećen Svetom Agatoniku, mučeniku koji se u narodu pamti kao svetac mira, pomirenja i sklada među ljudima.
- Njegov dan uvek se slavi 4. septembra, u periodu između Male i Velike Gospojine, pa se zato u našem narodu ovaj datum vezuje i za Međudnevnicu – vreme kada se veruje da se stari sporovi moraju ostaviti iza sebe, a prijateljske i rodbinske veze obnoviti.
Od davnina su se širom Srbije u ovom periodu održavali vašari i sabori, pa se i danas u mnogim mestima tradicija nastavlja. Na vašarima su se nekada okupljali trgovci sa svih strana, a narod je govorio da „valja trgovati baš na dan Svetog Agatonika“, jer sve što se tada kupi ili proda donosi napredak i sreću u kuću. Ipak, najvažnija poruka praznika nije bila u kupoprodaji, već u ljudskom zajedništvu. Verovalo se da će onaj ko na ovaj dan izmiri zavađene duše i oprosti grehe, ući u zimu zaštićen blagoslovom i spokojem.
- Ko je zapravo bio Sveti Agatonik? Prema zapisima, živeo je u Nikomediji, u vreme kada su Grci još u velikom broju bili pagani. Njegova misija bila je propovedanje hrišćanskog jevanđelja, zbog čega je brzo postao meta vlasti koje su tada žestoko progonile hrišćane. U vreme cara Maksimijana, zajedno sa svojim saborcima i vernicima, uhapšen je i odveden na put stradanja. Na tom mučnom putovanju život su izgubili mnogi njegovi saputnici – Sveti Zotik, Teoprepije i Akindin, dok je Severijan ubijen kod Halkidona. Sam Agatonik stigao je do Trakije, gde je zajedno sa drugovima pogubljen mačem pred carem Maksimijanom.
U Carigradu je kasnije podignut hram u njegovu čast, a kroz vekove se njegovo ime prenosilo među vernicima kao simbol postojanosti i vere. Srpska pravoslavna crkva i danas u kalendaru jasno obeležava ovaj dan, a sveštenici podsećaju da se Agatonik ne pamti samo po mučeništvu, već i po miru koji je širio među ljudima.
- Kako prenosi „Politika“, praznici u periodu između Gospojina zauzimaju posebno mesto u narodnom životu. Oni se često nazivaju „danima preokreta“, jer označavaju prelaz iz toplih meseci u jesen i zimu, pa se i običaji vežu za ideju da se čovek mora pripremiti – ne samo fizički, već i duhovno. U tom smislu, Sveti Agatonik zauzima jedinstveno mesto, jer vernici veruju da njegova molitva pomaže onima koji žele mir u porodici i snagu da oproste.
U mnogim mestima i danas se pale sveće u crkvama, a vernici donose kolače i darove. Običaj je da se na ovaj dan poseti neko s kim se dugo nije bilo u kontaktu, ili da se izglade nesporazumi u porodici. Posebno se verovalo da će oni koji se na Svetog Agatonika pomire sa komšijama i prijateljima biti pod Božjom zaštitom tokom cele godine. Sveštenici poručuju da oproštaj ima veću snagu od bilo kakvog materijalnog dara, jer je to jedini pravi put ka miru i sreći.
Kako navodi RTS u svojim emisijama o narodnim običajima, vašari koji se organizuju u vreme ovog praznika nisu samo trgovački događaji, već i svojevrsni društveni centri. Na njima su se nekada sklapali brakovi, obnavljala prijateljstva, dogovarali poslovi i razmenjivale vesti. Danas, iako je doba digitalnih komunikacija, mnogi ljudi i dalje rado odlaze na ovakve sabore, upravo zbog osećaja zajedništva i prilike da makar na trenutak osete duh prošlih vremena.
- Sećanje na Svetog Agatonika uči i tome da vera nije samo u rečima, već i u delima. Kao što je on bio spreman da se žrtvuje za svoje uverenje, tako i današnji vernici nastoje da njegovim primerom potvrde sopstvenu istrajnost u veri. Paljenje sveće, molitva i prisustvo liturgiji predstavljaju osnovu, ali se ističe da pravi smisao praznika dolazi tek kada se ljudi iskreno potrude da izgrade sklad u svom okruženju.
Kako podseća list „Danas“, u savremenom društvu, gde su tenzije i nesporazumi česti, praznici poput Svetog Agatonika imaju posebnu vrednost. Oni nas vraćaju osnovnim ljudskim vrednostima – miru, zajedništvu i oproštaju. To je prilika da se preispitaju sopstveni postupci, ali i da se pruži ruka pomirenja, što često ima lekovit učinak i na dušu i na telo.
- Na kraju, praznik Svetog Agatonika ostaje jedan od onih datuma koji spajaju tradiciju, veru i narodnu mudrost. On nas podseća da nijedna zima nije teška kada se u nju uđe sa mirom u srcu i osmehom prema drugima. Agatonikov život i mučeništvo ne inspirišu samo vernike, već i sve ljude koji tragaju za unutrašnjim mirom, podsećajući nas da snaga čoveka leži u sposobnosti da oprosti i da voli.
