U današnjem članku vam pišemo na temu života i nasleđa jednog od najvećih pevača sa naših prostora, Halida Bešlića, koji je svojim pesmama i životnom pričom osvojio srca miliona. Iako je prošlo vreme, tuga zbog njegovog odlaska je još uvek prisutna, ali i ponos na sve što je ostavio.
- Halid Bešlić nije bio samo umetnik; bio je simbol ljubavi, posvećenosti porodici i skromnosti, vrednosti koje su ga činile voljenim ne samo među obožavateljima, već i među kolegama.
Nakon što je preminuo, javnost je odlučila da se oprosti od njega dostojanstveno, pokazujući poštovanje prema njegovom životu i delu. Među prisutnima na emotivnom skupu posvećenom Halidu Bešliću bila je i Hanka Paldum, njegova dugogodišnja prijateljica i koleginica, koja je delila svoja sećanja na njega. Ona je istakla kako je Halid bio besprekorno posvećen svojoj porodici, posebno supruzi Sejdi, koju je voleo i brinuo o njoj do poslednjeg dana. Hanka je ispričala emotivan detalj iz poslednjeg razgovora sa Halidom, kada je on rekao: „Mene ništa ne boli. Sejdu moju boli, mene ne boli.” Ove reči su duboko potresle sve prisutne, a njen govor je postao snažan omaž njegovoj ljubavi prema porodici.
- Prisutni su se setili i Halidove veličine kao umetnika, jer je on svojim pesmama prenosio emocije koje su odjekivale i u srcima običnih ljudi. Halid je bio majstor stvaranja energije na sceni, uspevao je da svojim glasom i prisustvom podigne publiku na noge. Hanka se posebno setila pesme „Neću, neću dijamante”, koja je postala veliki hit, a Halid je to još tada naslutio. Njegova karijera bila je ispunjena ljubavlju prema muzici, ali i neverovatnom energijom koju je ulagao u svaki nastup. Hanka je istakla da su njeni susreti sa Halidom deo njenog identiteta, jer su oboje pripadali generaciji umetnika koji su stvarali iz srca, i koji su u muzici nalazili izlaz za izražavanje svojih dubokih emocija.
Nakon emotivnog govora, atmosfera je postala teža, a Hanka je, pogođena setom i tugom, morala da siđe sa bine. Prisutni su odmah pritekli u pomoć, a tišina koja je vladala tokom njenog govora dodatno je pojačala težinu trenutka. Ovaj događaj, iako ispunjen tugom, postao je duboko emotivni omaž životu Halida Bešlića i njegovoj muzičkoj zaostavštini. U tom trenutku svi su se podsetili na to koliko je njegov gubitak bolan za sve one koji su ga voleli i poštovali.
Halid Bešlić je bio simbol narodne muzike, ali i personifikacija ljubavi prema porodici. Iako je bio vrhunski umetnik, nikada nije zaboravio šta je za njega bilo najvažnije – njegova porodica. On je živeo skromno, uprkos ogromnoj popularnosti, i uvek je stavljao svoju porodicu na prvo mesto. Njegova posvećenost Sejdi i njihovoj deci bila je odraz njegove životne filozofije – ljubav i porodica su temelj svega. U svom govoru, Hanka je naglasila kako su njegove reči i postupci uvek bili usmereni ka tome da obezbedi sreću i sigurnost svojoj porodici.
- Tuga zbog Halidove smrti nije zbrisala ponos koji osećamo zbog njegovog života i dela. Halid Bešlić je kroz svoju muziku postao glas naroda, a njegove pesme i dalje nastavljaju da žive. Na komemoraciji, okupljeni su zajedno palili sveće i ostavljali cveće, u znak poštovanja. Domaći mediji poput „RTRS”-a naglašavaju da je ovaj skup imao dublje značenje, jer je bio podsećanje na vrednosti koje je Halid živeo. Ljubav, solidarnost i posvećenost porodici bile su vrednosti koje su oblikovale njegov život, a danas te vrednosti ostaju kao trajno svedočanstvo o tome kakav je bio kao čovek i umetnik.
Na kraju, slika Hanke Paldum koja se bori sa suzama, dok je publika i prijatelji pružaju podršku, postala je simbol prijateljstva, snage i ljubavi. Hanka nije samo izgovorila reči oproštaja – njeno prisećanje na Halida Bešlića postalo je i priča svih onih koji su ga voleli. Iako je Halid napustio ovaj svet, njegova muzika i životni primer će živeti zauvek u srcima svih nas.
