Iscrpljena medicinska sestra greškom je zaspala u Moretijevom automobilu, a njegova reakcija iznenadila je čak i telohranitelje
Posle dvanaestočasovne smene u bolnici, medicinska sestra Ana bila je toliko iscrpljena da je ispred ulaza greškom ušla u crni automobil za koji je mislila da je taksi i gotovo odmah zaspala. Tek nekoliko minuta kasnije ispostavilo se da vozilo pripada Viktoru Moretiju, čoveku kojeg su se, prema priči, plašili čak i moćni ljudi u gradu, a njegova reakcija na nepoznatu ženu na zadnjem sedištu potpuno je zbunila njegove čuvare.
Ana je tog dana na poslu provela dvanaest iscrpljujućih sati. Bolničko odeljenje bilo je prepuno, a gotovo da nije imala trenutak da sedne ili predahne. Jedan zahtev smenjivao je drugi, pa se do kraja smene osećala kao da joj telo više nema snage da prati tempo koji joj je nametnut.
Najpre je u bolnicu dovezeno nekoliko ljudi povređenih u saobraćajnoj nesreći. Dok su lekari pokušavali da zbrinu pacijente, Ana im je pomagala gde god je bilo potrebno. Kasnije se stanje jednog starijeg pacijenta naglo pogoršalo, što je donelo još jedan period napetosti i neprekidnog rada.
Pred sam kraj smene pred njom se našla mala devojčica koja se toliko plašila predstojeće operacije da nije želela da pusti Aninu ruku. Medicinska sestra ostala je uz nju i pokušavala da je umiri, iako je i sama već bila na granici snage.
Umor je bio jači od opreza
Kada je konačno izašla iz bolnice, bilo je nešto pre ponoći. Ana nije imala snage ni da se presvuče, pa je preko uniforme samo navukla svetlu jaknu, vezala kosu i telefonom naručila taksi. Jedina stvar o kojoj je tada razmišljala bila je da što pre stigne kući.
Napolju je bilo hladno i mračno. U blizini bolničkog ulaza stajalo je nekoliko crnih automobila, a nešto dalje zaustavilo se još jedno vozilo. Ana, iscrpljena posle smene, nije proverila registarske tablice niti se dodatno raspitivala da li je to automobil koji je naručila.
Kada je videla da su zadnja vrata otključana, zaključila je da je stigao njen taksi. Otvorila ih je, sela na zadnje sedište i gotovo bez gledanja prema ljudima napred izgovorila adresu na koju želi da ode.
„Riversajd ulica broj dvadeset četiri“, tiho je rekla.
— Ana
„Izvinite, danas sam veoma umorna“, prošaputala je. „Molim vas, probudite me kada stignemo.“
— Ana
Vozač je polako okrenuo glavu prema njoj, ali nije stigao ništa da kaže. Na suvozačevom mestu sedeo je krupan muškarac u tamnom odelu, koji ju je takođe pogledao sa očiglednim iznenađenjem. Ana njihove reakcije gotovo da nije ni primetila.
Sklopila je oči i već nekoliko sekundi kasnije zaspala. Umor koji je skupljala tokom čitave smene bio je toliko snažan da nije ni pomislila da bi mogla da se nalazi u pogrešnom automobilu.
POZADINA DOGAĐAJA
Ana je iza sebe imala dvanaestočasovnu smenu tokom koje je pomagala povređenima, učestvovala u zbrinjavanju starijeg pacijenta čije se stanje pogoršalo i ostala uz uplašenu devojčicu pred operaciju. Upravo zbog takve iscrpljenosti nije proverila vozilo u koje ulazi i pretpostavila je da je crni automobil ispred bolnice taksi koji je prethodno naručila.
Automobil nije pripadao taksi službi
Muškarci na prednjim sedištima nekoliko trenutaka samo su se gledali. Nisu očekivali nepoznatu ženu, a posebno ne nekoga ko će bez pitanja ući u automobil, saopštiti adresu i zatim mirno zaspati.
Vozilo, međutim, nije bilo taksi. Pripadalo je Viktoru Moretiju, čoveku čije je ime, prema priči, bilo dovoljno da izazove strah kod mnogih ljudi u gradu. Za njega se govorilo da ne prašta greške, ne podnosi neposlušnost i da može ozbiljno da ugrozi svakoga ko mu se nađe na putu.
Te večeri njegov vozač i telohranitelji čekali su ispred bolnice jer je Viktor unutra imao tajni sastanak sa jednim lekarom. Dok se on još nalazio u zgradi, niko od njegovih ljudi nije mogao da pretpostavi da će se vrata automobila otvoriti i da će na zadnje sedište sasvim mirno sesti medicinska sestra.
Situacija je za njegove čuvare bila posebno neprijatna. Nepoznata osoba uspela je da uđe u automobil njihovog šefa bez ikakve provere, a sada je spavala na mestu na kojem je za nekoliko minuta trebalo da sedi upravo Moreti.
„Šta da radimo?“, tiho je upitao vozač.
„Ne diraj je“, odgovorio je telohranitelj. „Neka šef odluči.“
— razgovor vozača i telohranitelja
Nisu dugo čekali. Oko minut kasnije vrata bolnice su se otvorila, a prema automobilu je krenuo visoki muškarac u crnom kaputu. Viktor Moreti je odmah primetio da se njegovi ljudi ponašaju drugačije nego inače.
Nije bilo potrebe da mu bilo ko detaljno objašnjava da postoji problem. Njihov izraz lica bio je dovoljan da zastane i hladno upita šta se dogodilo. Međutim, u prvom trenutku niko nije imao hrabrosti da odgovori.
Jedan od muškaraca na kraju je samo otvorio zadnja vrata automobila.
Moreti je ugledao ženu koja je mirno spavala na njegovom sedištu
Viktorov pogled odmah je pao na Anu. Medicinska sestra spavala je oslonjene glave na prozor, potpuno nesvesna ljudi koji su stajali oko automobila. Svetla jakna blago joj je skliznula sa ramena, a na uniformi su se još videli tragovi napornog dana provedenog u bolnici.
Tamni podočnjaci jasno su pokazivali koliko je iscrpljena. Za razliku od njegovih čuvara, koji su očigledno očekivali ozbiljnu reakciju, Ana nije ni znala ko stoji nekoliko koraka od nje.
Moreti je želeo da zna ko je nepoznata žena i kako je završila u njegovom automobilu. Vozač mu je objasnio da ni oni ne znaju njen identitet, osim toga da je verovatno medicinska sestra i da je očigledno pogrešno zaključila da je njihovo vozilo taksi.
„Ko je ona?“, upitao je Viktor.
„Ne znamo, gospodine Moreti“, odgovorio je vozač. „Ušla je u automobil, rekla nam adresu i odmah zaspala. Verovatno je pomislila da smo taksi.“
„I vi ste dozvolili nepoznatoj osobi da ostane u mom automobilu?“
— Viktor Moreti i vozač
Čuvari su spustili pogled. Dobro su znali da njihova objašnjenja ne menjaju osnovnu činjenicu: nepoznata osoba uspela je da uđe u šefovo vozilo dok su oni bili zaduženi da ga čuvaju. Prema priči, takva greška kod Moretija nije bila nešto što se lako zaboravlja.
Jedan od muškaraca zato je odlučio da odmah ispravi situaciju. Pružio je ruku prema Ani, nameravajući da je probudi i izvede iz vozila pre nego što stvari postanu još neprijatnije.
Viktor ga je zaustavio pre nego što ju je dodirnuo.
VAŽAN TRENUTAK: Dok je jedan od telohranitelja pokušavao da probudi Anu i ukloni je iz automobila, Viktor Moreti ga je iznenada zaustavio rečima: „Ne diraj je.“ Njegovi ljudi, koji su očekivali potpuno drugačiju reakciju, ostali su ukočeni.
Dve reči bile su dovoljne da se svi ukoče
Niko od prisutnih očigledno nije očekivao da će Viktor sprečiti telohranitelja da probudi nepoznatu ženu. Njegov ugled i priče koje su kružile o njegovoj naravi navodile su ih da očekuju sasvim drugačiji rasplet.
Ana za to vreme nije reagovala. I dalje je spavala na zadnjem sedištu, ne znajući da je automobil u koji je ušla greškom vlasništvo čoveka kojeg su njegovi sopstveni saradnici pažljivo posmatrali i čekali sledeću naredbu.
Moreti je ostao pored otvorenih vrata. Njegovi čuvari nisu znali zbog čega je odlučio da je ne bude, niti šta namerava da uradi sa medicinskom sestrom koja je sasvim slučajno završila u njegovom automobilu.
U dostavljenom delu priče upravo tada dolazi do novog obrta. Navodi se da je Viktor posle naredbe da niko ne dira Anu uradio nešto zbog čega su ljudi oko njega ostali potpuno zatečeni.
Međutim, nije otkriveno šta je tačno uradio. Priča se prekida neposredno nakon njegove neočekivane odluke, ostavljajući otvorenim pitanje zbog čega je čovek poznat po hladnoći drugačije reagovao na potpuno nepoznatu medicinsku sestru koja je slučajno zaspala na zadnjem sedištu njegovog automobila.
