U današnjem članku govorićemo o iskustvima Marije, žene koja je iz Srbije otišla u Švedsku sa željom da svojim radom obezbedi stabilna novčana primanja i siguran život. Međutim, njena slika o Švedskoj kao obećanoj i idealnoj zemlji brzo se promenila, jer je shvatila da je realnost mnogo komplikovanija nego što se na prvi pogled čini.
- Ona ističe da u Švedskoj morate da radite dva posla kako biste mogli da ostvarite pristojan životni standard, što pokazuje koliko su uslovi zahtevni, posebno za one koji dolaze sa strane. Što se tiče minimalne cene rada, Marija primećuje da je ta cifra vrlo individualna i da Šveđani kao domaći radnici imaju povlastice u odnosu na strance.
Marijino iskustvo sa švedskim sistemom socijalne zaštite takođe nije bilo pozitivno. Kada se suočila sa bolešću ili sprečenošću za rad, bilo joj je izuzetno teško da dobije bilo kakva socijalna primanja. Čak i kada bi uspela da obezbedi neka prava, tvrdi da socijalne službe nastoje da joj “zakinu” ono što joj pripada, odnosno da joj pruže minimalnu ili nezadovoljavajuću podršku. Ovo jasno ukazuje na prepreke sa kojima se susreću strani radnici u Švedskoj, čak i u segmentu državnih beneficija.
Jedan od aspekata koji je Mariju, ali i mnoge druge, iznenadio i ostavio snažan utisak jeste stav Šveđana prema gostima i gostoprimstvu. Ovo iskustvo potvrđuju i drugi korisnici društvene mreže Reddit, što pokazuje da nije reč o izolovanom slučaju, već o izraženom kulturnom obrascu. Marija opisuje da Šveđani nisu nimalo gostoljubivi u tradicionalnom smislu na koji su ljudi sa Balkana navikli. Na primer, ako se nađete u njihovom domu za vreme ručka, neće vas odmah pozvati da sednete sa njima za sto. Umesto toga, oni će prvo završiti svoj obrok, a potom se posvetiti vama, što može delovati hladno i neprijatno.
- Takođe, kućne posete u Švedskoj su retke i ne očekuje se da domaćini pripreme veliki obrok ili posluže goste obilno. Naprotiv, običaj je da svaki gost donese hranu i piće koje želi da konzumira. Ovakav način ponašanja je posebno strano ljudima sa prostora bivše Jugoslavije, gde je uobičajeno da domaćin sa zadovoljstvom iznese obilnu hranu kada deca ili prijatelji dođu u posetu. U Švedskoj, takva gestikulacija se smatra nepotrebnom i čak se smatra nepraktičnom.
Za mnoge koji su navikli na toplinu i gostoprimstvo južnjačkih zemalja, ovaj aspekt švedske kulture može biti teško prihvatiti. Čak i oni koji u Švedskoj žive decenijama navode da im je potrebno vreme da se priviknu na takve norme. Šveđani često objašnjavaju ovakav odnos time da porodice u Švedskoj jedu zajedno u okviru svojih kućnih rutina, te da deca koja dolaze u goste ne jedu zasebno iz poštovanja prema tim rutinama. Za njih je to deo kulture i nešto što bi trebalo razumeti, ali za mnoge strance predstavlja hladan i udaljen pristup.
Na društvenim mrežama, ovaj fenomen izaziva podeljena mišljenja. Dok neki smatraju da je to deo kulture i treba ga poštovati, mnogi drugi kritikuju ovakav način ophođenja. Postoji veliki broj komentara koji izražavaju razočaranje i nezadovoljstvo, pa se čak može reći da je slika Švedske kao rajske zemlje za život značajno poljuljana. Jedan od komentara na Tviteru kaže kako je Švedska više od sto godina smatrana jednim od najboljih mesta za život, ali da je jedan jedini snimak ekrana (“screenshot”) dovoljno da mnogi shvate stvarnu surovost života tamo.
Sve ove informacije jasno ukazuju na to da je život u Švedskoj za mnoge imigrante daleko od idealnog. Potreba za radom na dva posla da bi se održao pristojan život, komplikovana birokratija u vezi sa socijalnim primanjima, kao i hladan i rezervisan odnos domaćina prema gostima, čine svakodnevicu zahtevnom i često frustrirajućom. Za nekoga ko dolazi iz sredine gde su porodične veze i gostoprimstvo duboko ukorenjeni, ova iskustva mogu biti težak udarac.
- Ipak, treba imati u vidu da je svaka kultura drugačija i da ono što se u jednoj zemlji smatra normom, u drugoj može biti sasvim drugačije shvaćeno. Švedski sistem je organizovan na osnovu pravila koja neguju individualizam i poštovanje ličnih granica, što se ogleda i u načinu na koji ljudi komuniciraju i dočekuju goste. Za one koji planiraju da žive i rade u Švedskoj, važno je imati realna očekivanja i biti spreman na prilagođavanje novoj kulturi i načinu života, koji se znatno razlikuje od balkanskog modela.
Na kraju, Marijina priča i iskustva drugih ljudi sa istog područja pružaju dragocenu perspektivu o životu u Švedskoj iz ugla običnog radnika i imigranta. Oni pokazuju da, uprkos lepim slikama i obećanjima o kvalitetu života, stvarnost može biti drugačija i često mnogo zahtevnija. To je podsetnik da nijedna zemlja nije savršena i da je prilagođavanje novoj sredini proces koji zahteva strpljenje, razumevanje i spremnost na nove izazove
