Svima nam je poznat veliki Hrišćanski praznik Spasovdan koji se kako znamo obilježava sutra.Ovaj dan ima posebnu simboliku i jako je važno da znante koje su to stvari koje sutra treba da uradite.
- Spasovdan, poznat i kao Vaznesenje Gospodnje, jedan je od 12 velikih praznika u pravoslavnom kalendaru i zauzima posebno mesto u tradiciji i duhovnom životu srpskog naroda. Ovaj praznik se uvek slavi u četvrtak, šesti po Vaskrsu, što znači da njegov tačan datum varira iz godine u godinu, ali značaj koji nosi ostaje nepromenjen.
Prema hrišćanskom verovanju, Spasovdan obeležava dan kada se Isus Hristos vazneo na nebo, četrdeset dana nakon svog vaskrsenja. Ovaj čin predstavlja završetak njegove zemaljske misije i povratak Bogu Ocu, a time i nadu svim vernicima u večni život i spasenje. Upravo od tog čina dolazi i naziv „Spasovdan“ – dan spasenja.
- Narodna predanja ovom prazniku daju i dublju simboliku. Prema jednoj legendi, Bog se toga dana spasio od zlih ljudi, napustivši zemlju i vaznevši se na nebo, razočaran zlobom, nepravdom i grehom među ljudima. Ova priča prenosi poruku o važnosti moralnog života, istinoljubivosti i čistog srca.
U srpskoj tradiciji, Spasovdan ima i pretkršćansko poreklo, jer je još u vreme paganskih običaja predstavljao prolećnu svetkovinu stočara i zemljoradnika, kada se slavila priroda i tražila zaštita za plodove rada. Zbog toga se ovaj praznik i danas u mnogim krajevima obeležava kao dan zahvalnosti za plodnost zemlje i zdravlje stoke, a veruje se da sve što se toga dana započne nosi blagoslov i uspeh.
- Običaji koji prate Spasovdan vrlo su raznovrsni, a neki od njih su zadržani i danas, naročito u ruralnim krajevima. Smatra se da je poželjno ustati rano, okupati se i spremiti telo i duh za veliki praznik. Prva stvar koju valja okusiti toga jutra su jagode, koje simbolizuju plodnost i obnovu.
Takođe, posebno važan običaj jeste odlazak u crkvu, kao i učestvovanje u litijama – verskim povorkama koje se održavaju u znak molitve i blagoslova za zajednicu. Spasovdan se često obeležava i kao krsna slava, pa se tog dana u mnogim domovima okuplja porodica i priređuje svečani ručak.
- Zanimljiv je i običaj da se tog dana, bez obzira da li se slavi kao slava ili ne, jede glava svinje ili brava, jer se veruje da to donosi zdravlje i zaštitu porodici. Iako deluje neobično, ovaj ritual potiče iz drevnih narodnih verovanja o prinošenju simbolične žrtve za blagostanje domaćinstva.
Zbog svega navedenog, veruje se da je Spasovdan posebno srećan dan – dan kada valja započeti nove poslove, doneti važne odluke ili načiniti promene. Mnogi ljudi ga biraju za pokretanje poslova, selidbe, početke gradnje kuća ili čak ulazak u brak, jer smatraju da će sve što se tada započne biti praćeno Božjim blagoslovom.
- Spasovdan je bio važan i u istoriji srpske države. Naime, jedan od najvažnijih pravnih akata srednjovekovne Srbije, Dušanov zakonik, obnarodovan je upravo na ovaj praznik, 1349. godine, a dodatno proširen na isti dan 1354. godine. To ukazuje koliko je ovaj praznik bio poštovan i u državnom životu, ne samo u religiji i svakodnevici.
I danas je Spasovdan službeni praznik grada Beograda, koji se tada obeležava litijom kroz centar grada. Taj događaj simbolizuje duhovnu povezanost glavnog grada sa pravoslavnim nasleđem i verom.
- Za mnoge verujuće ljude, ali i one koji poštuju tradiciju, Spasovdan nije samo verski datum već i dan nade, obnovljene vere i mira. U vremenu punom nesigurnosti i promena, ovaj praznik podseća na važnost duhovnog balansa, zajedništva i poverenja u više vrednosti.
Na kraju, Spasovdan ostaje jedan od onih praznika koji, bez obzira na to koliko se svet menja, ostaje duboko ukorenjen u kolektivnoj svesti naroda – kao vreme smirenosti, spasenja i početka nečeg boljeg.
