U današnjem članku, pažnju usmeravamo na zabrinjavajuće prognoze koje se odnose na budućnost naše planete, a koje su rezultat opsežnih analiza dve najvažnije meteorološke institucije u svetu.
Sve ukazuje na to da će klimatski ekstremi – poput toplotnih talasa, suša, poplava i uragana – postati sve učestaliji i razorniji. Naša svakodnevica sve više zavisi od klimatskih uslova, a naučna zajednica nas sve glasnije upozorava na ozbiljne posledice globalnog zagrevanja.
- Na osnovu procena koje dolaze iz Svetske meteorološke organizacije (SMO) i Britanske meteorološke kancelarije, postaje jasno da svet ulazi u period u kojem će temperaturni rekordi biti obarani iz godine u godinu. Prema njihovim predviđanjima, šansa da će bar jedna od narednih pet godina premašiti dosadašnje godišnje rekorde u prosečnim temperaturama iznosi čak 80%. Još alarmantnija je činjenica da će cilj iz Pariskog klimatskog sporazuma – koji podrazumeva ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa – gotovo sigurno biti premašen.
Iako porast prosečne globalne temperature može zvučati kao apstraktna informacija, posledice su vrlo konkretne: sve češći i razorniji ekstremni vremenski uslovi, veći broj žrtava, uništavanje ekosistema i nepovratni uticaj na zdravlje ljudi. Prema rečima stručnjakinje Natali Mahovald, veće prosečne temperature znače više izgubljenih života. Svaka desetinka stepena viška pojačava rizik od događaja poput požara, poplava, uragana i dugotrajnih suša.
Naučnici sa Instituta za istraživanje klimatskih uticaja u Potsdamu ukazuju da su klimatske promene koje uzrokuje čovek – prvenstveno emisije gasova staklene bašte – direktan uzrok ove promene. Posebno je zabrinjavajuća informacija da sada postoji mogućnost da svet do kraja decenije ne samo premaši 1,5 stepeni, već da uđe u zonu od opasna 2 stepena Celzijusa više u odnosu na predindustrijski period.
Ove prognoze nisu donete olako – utemeljene su na preko 200 kompjuterskih simulacija iz više od deset istraživačkih centara širom sveta. Dok je pre samo deceniju verovatnoća da se dostigne prag od 1,5 stepeni bila tek oko 1%, ta granica je već probijena prošle godine. Danas se sve više govori i o mogućem dostizanju 2 stepena.
- Naučnici naglašavaju da niko ne želi da čuje ovakve prognoze, ali da ih ne možemo ignorisati. Iako su dva stepena Celzijusa postavljena kao sekundarni prag u Pariskom sporazumu, njegovo dostizanje moglo bi imati katastrofalne posledice – naročito za ljude koji žive u područjima sklonim toplotnim talasima, požarima i poplavama.
Prema rečima Ričarda Betsa iz Britanskog meteorološkog instituta, ukoliko ljudi ne budu mogli da se zaštite od toplotnih talasa, posledice po zdravlje i broj smrtnih slučajeva biće drastične. Takođe, požari će se proširiti, jer toplija atmosfera dovodi do isparavanja vlage iz tla i biljnog pokrivača, čime se stvara plodno tlo za katastrofe.
Posebnu zabrinutost izaziva situacija na Arktiku, koji se zagreva 3,5 puta brže nego ostatak planete. To dovodi do ubrzanog topljenja glečera i rasta nivoa mora, što ugrožava priobalna područja širom sveta. Kako ističe direktor klimatskih službi Kris Hjuit, ovo je samo deo šireg problema koji ne možemo više odlagati.
Postoji i dodatni faktor koji komplikuje celu situaciju – prirodni klimatski ciklusi poput El Ninja i La Ninje. Iako su ovi ciklusi u prošlosti znali da izazovu privremene promene u temperaturama, sada čak ni La Ninja, koja ima hlađenje kao efekat, ne može da ublaži efekte klimatskih promena. To dodatno potvrđuje koliko su snažne posledice ljudske aktivnosti.
- Jedna od najvažnijih poruka dolazi od klimatologa Roba Džeksona sa Univerziteta Stanford, koji kaže da kada se jednom postigne novi temperaturni rekord, on postaje nova normala. Drugim rečima, povratka na staro više nema – klimatske promene su tu da ostanu, i njihovi efekti će se samo povećavati ako se ništa ne preduzme.
Na kraju, Samanta Berdžes iz Evropske službe za klimatske promene upozorava da glavni uzrok zagrevanja ostaje sagorevanje fosilnih goriva. Ukoliko se svet ozbiljno ne pozabavi smanjenjem emisije stakleničkih gasova, sve prognoze koje danas deluju zastrašujuće, uskoro će postati naša svakodnevna realnost.
