Srpska pravoslavna crkva danas obeležava jedan od značajnih praznika u svom liturgijskom kalendaru Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Ovaj praznik, koji je poznat i kao Jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek, ima duboko ukorenjenu tradiciju u našoj kulturi i izuzetno se poštuje među vernicima.
- Praznik je posvećen stradanju Svetog Jovana Krstitelja, proroka koji je igrao ključnu ulogu u pripremi puta za dolazak Hrista. Irod Antipa, vladar Galileje, bio je ključna figura u Jovanovoj smrti. Irod, koji je bio poznat po svom nemoralnom ponašanju, terao je svoju zakonitu ženu kako bi uzeo Irodijadu, ženu svog brata. Jovan Krstitelj nije prezao da javno kritikuje ovaj greh, što je iritiralo vladara. Zbog toga je Jovan bio uhapšen i zatvoren, a njegov život je okončan na jeziv način. Tokom jedne zabave, ćerka Irodijade, Salomija, izvodila je ples pred pijanim Irodom koji joj je obećao bilo šta što poželi. Pod uticajem majke, Salomija je tražila glavu Jovana Krstitelja na tacni. Irod, iako svesno grešan, nije mogao da se povuče iz svog obećanja i naredio je pogubljenje Jovana.
Zanimljivosti o prazniku
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je praznik koji se obeležava sa posebnim obredima i običajima. Iako je smrt Svetog Jovana nastupila pred Pashu, obeležavanje ovog dana povezano je s činjenicom da je tog dana osvećena crkva koja je podignuta na Jovanovom grobu u Sevastiji. Ovaj praznik je ustanovljen u IV veku zahvaljujući caru Konstantinu i carici Jeleni, koji su podigli crkvu na mestu Jovanove pogibije.
- Praznik se izuzetno poštuje u srpskom narodu, a među običajima koji se praktikuju na ovaj dan, svakako je najpoznatiji strogi post i moljenje u crkvi. Vernici se okupljaju u hramovima, gde se obavljaju liturgije, a izbegava se bilo kakav rad, bilo u kući, bilo van nje. Posebno je važno pridržavati se običaja i ne jesti ništa crvene boje, jer se crvena povezuje sa prolivanjem krvi Svetog Jovana. Verovanje kaže da je crvena boja simbolizovala njegovu smrt, zbog čega vernici na ovaj dan ne jedu crvene plodove, poput paradajza i crvenih jabuka. Ovaj običaj se naročito praktikuje u delovima naše zemlje, gde se veruje da na taj način deca čuvaju zdravlje.
Specifična verovanja i običaji
U nekim delovima Srbije, naročito u istočnom delu zemlje, postoji posebno verovanje koje se odnosi na crveni končić. Prema ovom sujeverju, crveni končić, koji se nosi na ruci radi sreće, treba da bude uklonjen upravo na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Veruje se da ako crveni končić nije skinut s ruke na ovaj dan, osobama koje ga nose može doneti nesreću i nesrećne okolnosti.
Pored toga, postoje i druge specifične tradicije, kao što je bratimljenje po Bogu i Svetom Jovanu, koje predstavlja jedan od popularnijih običaja u Srbiji. Takođe, Jovanjdan je jedna od najčešćih slava, kada se vernici okupljaju da bi obeležili ovaj značajan dan.
- Na današnji dan, Srbija se podseća i na rođenje jednog od najvećih verskih lidera, Patrijarha Pavla, koji je rođen 1914. godine u Kućancima. Patrijarh Pavle je svojom skromnošću, mudrošću i posvećenošću crkvi ostavio neizbrisiv trag u srpskoj istoriji. Preminuo je 2009. godine, ali njegov uticaj na duhovni život u zemlji i dalje živi.
Praznik Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja stoga nije samo podsećanje na tragičan događaj iz istorije, već i na duhovnu snagu, veru i tradiciju koja nas uči o značaju morala, hrabrosti da se govori istina i posvećenosti u veri.
